Kraj letnje bajke

Od našeg stalnog dopisnika
BERLIN, 6. jula – Gorko buđenje iz sna i "letnje bajke", koje su Nemcima priredili italijanski fudbaleri, moglo bi najteže pasti Angeli Merkel.

Ne samo u ulozi novootkrivenog i strastvenog navijača – nije propustila nijednu utakmicu nacionalnog tima – prestanak fudbalske čarolije i opsene isterao je kancelarku (ne)očekivano na vetrometinu.

Već su počeli da je šibaju hladni medijski i politički vetrovi kojih je, od kad je počeo svetski fudbalski karneval, bila pošteđena. Merkelovoj se zamera ne samo da je izneverila očekivanja njenih birača nego i – samu sebe.

Ona očigledno neće postati nemačka Margaret Tačer, za čim mnogi neće, inače, zažaliti. Smanjuju se, međutim, izgledi da, u ženskoj odori, dosegne format njenog prethodnika. Raste uverenje, ne samo u redovima socijaldemokrata, da je Gerhard Šreder bio bolji šef vlade, pri čemu se najednom hvali odlučnost kojom je sledio, gotovo do samorazaranja, i u partiji i u parlamentu, sopstvene reformske ciljeve (Agenda 2010) i vizije.

Upuštao se više puta u politički poker visokog rizika, stavljajući sve na kocku, da bi isterao ono što je naumio.

Merkelova je, međutim, spremna da lako trampi, kako primećuje "Špiglov" komentator, sopstvena uverenja za gram popularnosti.

Kompromisi koče reforme

Najavljivane korake od sedam milja brzo je usitnila i od velikih obnoviteljskih vizija takozvane velike crvene, politička boja socijaldemokrata, i crne – politička boja konzervativaca – koalicije ništa se gotovo ne nazire.

Iz dva velika, zvučno najavljivana projekta, novog federalnog uređenja i reforme u zdravstvu, (truli) stranački kompromisi su gotovo izvukli njihovu reformsku suštinu. Tako je, kad je reč o ovom drugom, cilj promašen u glavnim stavkama: umesto obuzdavanja eksplozivnih izdataka rigoroznom racionalizacijom, uvećan ceh će platiti građani dodatnim dažbinama, a umesto hirurškog zasecanja u mamutske službe zdravstvenog osiguranja, državnog i privatnog, predviđeno je dodatno formiranje posebnog fonda, koji će, dakako, i sam zapatiti veliki i skupi birokratski aparat.

Uz podsećanje na dva njena prethodnika, sa istorijskim misijama, Konrada Adenauera, koji je okrenuo izolovanu Zapadnu Nemačku Zapadu i njegovim institucijama, i Vilija Branta – njegovo čuveno "istočno otvaranje" – misija Merkelove, i njen politički nalog, iscrtava se u sledećim koordinatama: radikalna reforma "države blagostanja" (socijalni sistem) i rešavanje problema masovne nezaposlenosti.

Njoj se skreće pažnja da posao kancelara nije da "opisuje stvarnost", čemu ona, primećuju njeni kritičari, rado pribegava – neka to ostavi medijima – nego da tu "stvarnost menja" i vodi zemlju tamo gde još "niko nije bio", otvarajući nove šanse i smanjujući moguće rizike.

Politika nije gluma

Uz opasku da se malo toga kod nje videlo u minulih sedam–osam meseci, kritičari Angele Merkel konstatuju da je ona, umesto svega toga, štedro pokazivala osmehe, testirala štimung, "uzimala jednu ili drugu pozu". Kancelarka se, međutim, upozorava da politika nije "ispoljavanje glumačke veštine" drugim sredstvima.

Najveće nezadovoljstvo prva nemačka kancelarka, koja se zavetno zaklinjala u vreme izborne kampanje da će smanjiti poreze na širokom frontu, izazvala je potezima koji su išli u potpuno suprotnom smeru: njena vlada je donela odluku o "istorijskom poreskom skoku" i uvećanju poreza na dodatnu vrednost za čitava tri procenta, sa šesnaest na devetnaest odsto, i uvođenju novih dažbina u zdravstvenom osiguranju.

Ova poslednja odluka "progurana" je kroz parlament, gde koalicija konzervativaca i socijaldemokrata ima nadmoćnu većinu, gotovo u pauzi između dve fudbalske utakmice.