Стјепан Бандера – херој Украјине

Од нашег дописника
Москва,23. јануара – Виктор Јушченко, одлазећи председник Украјине, допунио је ових дана списак украјинских хероја. На дан саборности донео је Указ којим се лидеру Организације украјинских нациoналиста Стјепану Бандери додељује орден државе „за несаломивост духа, за националну идеју, за испољени хероизам и пожртвовање у борби за независност украјинске државе”.

Иницијатива да се лидер националиста посмртно прогласи херојем припада украјинском националистичком удружењу „Слобода” које се почетком децембра прошле године обратило Јушченку с предлогом да се делатност Организације украјинских националиста (ОУН) и Украјинске устаничке армије (УПА) прогласи за национално-ослободилачку борбу украјинске нације, а Бандера за хероја. Предложено је и да се 14. октобар, дан оснивања УПА, прогласи за државни празник, а ветеранима ове војске да се обезбеде бенефиције које имају Украјинци-борци Црвене армије.

Према руским изворима, Стјепан Бандера руководилац ОУН, осуђен је 1934. године на доживотну робију за припрему убиства министра унутрашњих послова Пољске (у чијем је саставу тада била Западна Украјина). После уласка Немаца у Пољску,1939, Бандера је ослобођен и почео je да сарађује са Абвером (немачком војном обавештајном службом). Уз његову помоћ формирани су батаљони за диверзије „Најтингел” и „Роланд” које су чинили украјински националисти. У септембру 1941. ухапшен је због покушаја да Украјину прогласи независном државом, а1942. упућен у специјално одељење логора Заксенхаузен где су, у привилегованом положају, држани угледни политичари са окупираних територија. Пошто је ослобођен, 1944, наставио је да са територије Немачке руководи УП армијоми помаже при формирању есесовских казнених батаљона. Бандеровци су учествовали у казненим операцијама на територији бивше Чехословачке и Пољске, као и у зверским мучењима хиљада Украјинаца.

У послератном периоду ОУН организује борбу против совјетске власти, сарађује са западним обавештајним службама које имају за циљ слабљење СССР-а. Бандера је отрован у Минхену 15. октобра 1959. године по наређењу КГБ-а. СССР је све док је постојао, негирао своје учешће у Бандериној смрти, али је бивши руководилац КГБ-а Владимир Крјучков 2005. године изјавио да је „убиство Бандере било једно од последњих убистава” које је организовала ова организација.

Историчари и јавно мњење тумаче делатност Стјепана Бандере на различите начине. У Западној Украјини сматрају га херојем и борцем за ослобођење домовине од совјетске и немачке окупације, док га на Истоку називају издајником, терористом, колаборационистом који је наређивао да се пуца у леђа совјетским војницима који су ратовали против нацистичке Немачке.

Савет федерације Русије назвао је поступак Јушченка „срамним”. Савези бораца Пољске, Чешке и Словачке подсећају на злочине које су бандеровци чинили на њиховим територијама, а одлуку украјинског председника називају „провокацијом”. Европски центар за геополитичку анализу Пољске и Међународни институт нових држава припремају тужбу Националном суду Пољске, којом се тражи да се украјински херој Бандера прогласи за нацистичког помагача и осуди за масовна убиства више од 200 хиљада пољских грађана у периоду од 1941- 1945. године.

Љубинка Милинчић