Обавезне резерве слаба тачка Србије

Беч  – Ове године бићемо сведоци раста каматних стопа на тржиштима Европске монетарне уније и истовременог појефтињења зајмова на другим тржиштима, прогнозирао је минуле недеље Херберт Степиц, председник Рајфајзен интернешенела, у разговору са групом новинара из Србије.

Због изјаве да „само седење на парама не доноси профит”, Степиц је међу учесницима конференције „Јуромани” важио за једног од најотворенијих банкара, који је без устезања искрено рекао како Бечки споразум, који је донео много користи, више не одговара банкарском сектору. Јер, како каже, споразум их обавезује да држе исти ниво кредитне изложености и да су зато дошли у ситуацију да у ћерка банкама у појединим земљама имају много више пара него што је њиховим клијентима неопходно. Ако банкаре због вишка ликвидности „боли глава” и ако не знају шта ће с парама, зашто онда не смање камате, како би тражња за робом коју нуде била већа, питали су новинари из Србије.

– У праву сте. Боље је зарадити мање, али ипак зарадити. Логично је очекивати да ће се изван Европске монетарне уније то и догодити, због вишка новца. Међутим, постоје две контрадикторне тенденције. Док ће, изван еврозоне због претеране ликвидности цена новца падати, с друге стране, на међународној сцени ствари ће се кретати у другом правцу. Прошле године Европска централна банка и локалне банке упумпале су велике количине новца у сектор како би зауставиле кризу и повећале ликвидност. У наредним месецима, најкасније до средине 2010. године, ЕЦБ ће повући средства, што ће на међународном нивоу знатно умањити ликвидност. Вероватно ће повлачење пара обављати постепено, али константно, што ће довести до раста каматних стопа – објашњава Степиц.

Он оцењује да криза није погодила банкарски сектор у Србији, јер су мере овдашње централне банке биле рестриктивне. „Србија је земља са највећим обавезним резервама за које ја знам на тржиштима на којима ми послујемо”, признаје.

– Међутим, оно што је за нас било оптерећење у пословању, испоставило се као добро у доба кризе. Моје питање гувернеру Радовану Јелашићу јесте да ли има намеру да додатно либерализује обавезне резерве, јер оно што је у једном тренутку била предност, постало је недостатак који дестимулише раст. Ако банке морају да депонују у централној банци 40 одсто својих депозита, онда та средства не могу да се понуде тржишту. И то је, дефинитивно, једна од слабих тачака Србије – истиче.

Оно што је парадоксално, понавља, јесте то што банка има исувише новца, али не постоји довољно тражње. За то постоји неколико разлога.

– Као прво, економија није почела да расте. Мали раст је остварен, али никако драстичан. Други разлог је рејтинг клијената. То значи да онима којима смо могли да позајмљујемо, на пример, 10 милиона евра, сада се квалификују за позајмицу само од пет милиона евра, иако им је можда потребно 10 милиона. За нас нема смисла да задржавамо новац који једноставно мирује и због тога смо разговарали са гувернером да формализујемо договор вероватно од марта како бисмо постепено смањивали изложеност у складу са потребама тржишта. Ако којим случајем тржиште крене да расте и постоји снажна потражња за кредитима, ми не бисмо мењали нашу изложеност. Ако тржиште не буде расло, ми нећемо повлачити велика средства већ ћемо се само постепено прилагођавати како бисмо економичније располагали својим капиталом и ликвидношћу – казао је Степиц.

А. Николић

---------------------------------------------------------

Не иде јака валута уз слабу привреду

Верујем да би тржишта у развоју која нису завршила процес транзиције требало да задрже колико је то могуће и флексибилност у формирању своје монетарне политике, сматра Степиц.

– Централне банке би требало да имају могућност да користе различите инструменте, који им омогућавају да повећавају или смањују ликвидност, да контролишу референтне каматне стопе, као и да контролишу курс. Дакле, сматрам да не би било препоручљиво да земља као што је Србија усвоји евро, јер још није спремна. Постали бисте превише нефлексибилни у монетарној политици. С друге стране, дугорочно има смисла постати део Европске монетарне уније. Јер, не можете рећи „имам слабу економију, а јаку валуту као што је евро“. Прави пут је улазак у ЕУ а затим, када економија за то буде спремна, и увођење евра.