Насипи касне због „папира”

Србија смањује ризик од поплава и штете од суша. До маја 2013. године од набујалих река, подземних вода и жеге биће заштићено насипима и системима за наводњавање и одводњавање више стотине хиљада хектара обрадивог земљишта. Реч је о „Пројекту рехабилитације система за наводњавање и одводњавање”, до сада највећем у нашој земљи, који се финансира кредитом Светске банке по најповољнијим условима, у укупном износу од 75 милиона долара. Првa транша од 25 милиона долара одобрена је 2005, а друга од око 50 милиона 2007. године. Неприпремљена документација и дуго чекање на ратификацију потписаних споразума одложили су почетак коришћења новца обе транше по две године. Због тога је шеф канцеларије СБ у Србији Сајмон Греј недавно изјавио да би неки од одобрених зајмова могли да буду смањени или дати другима због спорог повлачења средстава.

Дмитар Жакула, саветник у Републичкој дирекцији за воде при Министарству пољопривреде и шумарства, тврди да се то, ипак, неће догодити. Цео пројекат је требало да буде окончан у мају 2011. године, али се очекује да ће СБ продужити тај рок и да ће овај велики посао бити окончан две године касније.

– Не може се порећи да реализација овог пројекта касни, јер је потписан без претходно израђене техничке документације и неопходних дозвола – каже Жакула. – Само на дозволе се код нас чека у просеку око 27 месеци, а двогодишњем кашњењу су кумовали избори и предуго чекање да се споразум ратификује, што је, у пакету са још неколико потписаних страних зајмова, у Народној скупштини учињено прошлог новембра. Дакле, израда пројектне документације и прикупљање дозвола почела је 2007. године и још траје. Тендери за извођење радова на појединим локацијама вредни 12,5 милиона евра објављују се од новембра 2009, као што је истог месеца договорено са Светском банком. Министарство пољопривреде се тада обавезало да ће до маја ове године бити објављени и тендери за нове послове вредне 25 милиона долара.

Жакула каже да се управо припрема техничка документација за радове до краја пројекта. На објављеним тендерима до сада су се јављали домаћи и страни извођачи, а послове су добијале фирме из Србије.

Представници Светске банке су у новембру прошле године поменули могућност да се, због кашњења, одобрени новац за ове пројекте преусмери другим корисницима. Став Министарства пољопривреде на том састанку био је да за то нема потребе, уз преузету обавезу да се убрза објављивање тендера, што је и учињено, јер су неопходна средства у овој области водопривреде вишеструко већа од одобрених, указује наш саговорник.

Овај пројекат Светске банке подразумева пре свега обнову речних насипа за одбрану од поплава. Жакула каже да ће, од одобрених укупно 75 милиона долара, око 60 милиона бити уложено у насипе.

За око седам милиона долара до сада су у Војводини обављени радови на дренажним мрежама, односно одводњавању земљишта. Насипи су на више места обнављани на Дунаву и Јасеници код Велике Плане. На тендерима објављеним у новембру 2009. биће изабрани извођачи радова вредних 12,5 милиона евра за насипе на Јасеници, Јадру (Лозница) и Бегеју (Зрењанин), затим за мобилну опрему за одбрану од поплава за Нови Сад и централни радар.

Наредни тендери биће расписани за обнову и изградњу насипа на Тамнави, Сави у Мачви, Млави и Дунаву код Апатина.

А. Микавица

--------------------------------------------------------

За наводњавање пет милиона долара

За омогућавање наводњавања пољопривредног земљишта из кредита Светске банке биће уложено око пет милиона евра.

– Да би пољопривредницима било омогућено да захватају и разводе воду из река или дубоких бунара, они треба да оснују такозвана водокорисничка удружења – каже Дмитар Жакула. – За ту сврху биће им обезбеђено 90 одсто потребних средстава, укључујући и примену искустава СВ, а остатак треба сами да прикупе.

Жакула каже да су таква удружења пољопривредника већ основана у Коњуху код Крушевца, Стрижи код Параћина, Смедеревској Паланци и Ариљу.