Nasipi kasne zbog „papira”

Srbija smanjuje rizik od poplava i štete od suša. Do maja 2013. godine od nabujalih reka, podzemnih voda i žege biće zaštićeno nasipima i sistemima za navodnjavanje i odvodnjavanje više stotine hiljada hektara obradivog zemljišta. Reč je o „Projektu rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje”, do sada najvećem u našoj zemlji, koji se finansira kreditom Svetske banke po najpovoljnijim uslovima, u ukupnom iznosu od 75 miliona dolara. Prva tranša od 25 miliona dolara odobrena je 2005, a druga od oko 50 miliona 2007. godine. Nepripremljena dokumentacija i dugo čekanje na ratifikaciju potpisanih sporazuma odložili su početak korišćenja novca obe tranše po dve godine. Zbog toga je šef kancelarije SB u Srbiji Sajmon Grej nedavno izjavio da bi neki od odobrenih zajmova mogli da budu smanjeni ili dati drugima zbog sporog povlačenja sredstava.

Dmitar Žakula, savetnik u Republičkoj direkciji za vode pri Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva, tvrdi da se to, ipak, neće dogoditi. Ceo projekat je trebalo da bude okončan u maju 2011. godine, ali se očekuje da će SB produžiti taj rok i da će ovaj veliki posao biti okončan dve godine kasnije.

– Ne može se poreći da realizacija ovog projekta kasni, jer je potpisan bez prethodno izrađene tehničke dokumentacije i neophodnih dozvola – kaže Žakula. – Samo na dozvole se kod nas čeka u proseku oko 27 meseci, a dvogodišnjem kašnjenju su kumovali izbori i predugo čekanje da se sporazum ratifikuje, što je, u paketu sa još nekoliko potpisanih stranih zajmova, u Narodnoj skupštini učinjeno prošlog novembra. Dakle, izrada projektne dokumentacije i prikupljanje dozvola počela je 2007. godine i još traje. Tenderi za izvođenje radova na pojedinim lokacijama vredni 12,5 miliona evra objavljuju se od novembra 2009, kao što je istog meseca dogovoreno sa Svetskom bankom. Ministarstvo poljoprivrede se tada obavezalo da će do maja ove godine biti objavljeni i tenderi za nove poslove vredne 25 miliona dolara.

Žakula kaže da se upravo priprema tehnička dokumentacija za radove do kraja projekta. Na objavljenim tenderima do sada su se javljali domaći i strani izvođači, a poslove su dobijale firme iz Srbije.

Predstavnici Svetske banke su u novembru prošle godine pomenuli mogućnost da se, zbog kašnjenja, odobreni novac za ove projekte preusmeri drugim korisnicima. Stav Ministarstva poljoprivrede na tom sastanku bio je da za to nema potrebe, uz preuzetu obavezu da se ubrza objavljivanje tendera, što je i učinjeno, jer su neophodna sredstva u ovoj oblasti vodoprivrede višestruko veća od odobrenih, ukazuje naš sagovornik.

Ovaj projekat Svetske banke podrazumeva pre svega obnovu rečnih nasipa za odbranu od poplava. Žakula kaže da će, od odobrenih ukupno 75 miliona dolara, oko 60 miliona biti uloženo u nasipe.

Za oko sedam miliona dolara do sada su u Vojvodini obavljeni radovi na drenažnim mrežama, odnosno odvodnjavanju zemljišta. Nasipi su na više mesta obnavljani na Dunavu i Jasenici kod Velike Plane. Na tenderima objavljenim u novembru 2009. biće izabrani izvođači radova vrednih 12,5 miliona evra za nasipe na Jasenici, Jadru (Loznica) i Begeju (Zrenjanin), zatim za mobilnu opremu za odbranu od poplava za Novi Sad i centralni radar.

Naredni tenderi biće raspisani za obnovu i izgradnju nasipa na Tamnavi, Savi u Mačvi, Mlavi i Dunavu kod Apatina.

A. Mikavica

--------------------------------------------------------

Za navodnjavanje pet miliona dolara

Za omogućavanje navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta iz kredita Svetske banke biće uloženo oko pet miliona evra.

– Da bi poljoprivrednicima bilo omogućeno da zahvataju i razvode vodu iz reka ili dubokih bunara, oni treba da osnuju takozvana vodokorisnička udruženja – kaže Dmitar Žakula. – Za tu svrhu biće im obezbeđeno 90 odsto potrebnih sredstava, uključujući i primenu iskustava SV, a ostatak treba sami da prikupe.

Žakula kaže da su takva udruženja poljoprivrednika već osnovana u Konjuhu kod Kruševca, Striži kod Paraćina, Smederevskoj Palanci i Arilju.