Грчка и даље под блокадом

Грчки пољопривредници, који од 18. јануара практично земљу држе под блокадом, не одустају од својих захтева. Разлика је само у томе што су мало – флексибилнији. На већини граничних прелаза који су неколико дана били потпуно затворени за саобраћај, сада се пропуштају приватна возила и камиони са производима са ограниченим роком трајања.

Грчки пољопривредници захтевају боље услове откупа, државне субвенције и комплетно регулисање сектора аграра који је годинама, изгледа, био препуштен случају. Они не одустају од својих приоритета због којих су, другу зиму заредом, изашли на друмове и пољопривредним возилима блокирали комплетан саобраћај сматрајући да је то једини начин да се скрене пажња владе на њихове проблеме. Све очи упрте су у Атину где би током ноћи и у понедељак требало да се одржи хитан састанак представника аграра са министарком пољопривреде Грчке Катерином Базели и пронађе решење за сложену ситуацију која додатно отежава економско стање у земљи. Представници 14 области одбили су учешће у овим преговорима који, иако нису окончани, бар када је реч о влади, упућују јасну поруку: преговарати се може али нема речи о субвенцијама! Пара, једноставно нема и у тренутку када је земља под „присмотром” ЕУ, када се у Бриселу и даље разматра њена судбина и дефицит у буџету од 12, 7 одсто, када је јасно да нема чаробног штапића за смањења дуга од 340 милијарди евра, о дотацијама – нема речи.

Премијер Папандреу је апеловао да у име патриотизма пољопривредници морају да схвате да се блокирањем путева само додатно штети и тако пољуљаном имиџу земље, доносе нови губици и стварају – нови проблеми. Премијер је јасно ставио до знања да помоћ очекује и од опозиционих партија, које и ову ситуацију користе за међусобне оптужбе. Наредних дана би у Атини, у том контексту, требало да се разговара и о успостављању националног дијалога око пољопривредног сектора. Јер, у суштини, већина опозиције је против блокаде путева, али се слаже и са оценом да су и ова и претходне владе криве што је аграрни сектор у Грчкој доведен у тако тешко стање.

Дакле, данас је већина граничних прелаза делимично отворена за саобраћај, али су трактори остали поред пута, сваког тренутка спремни да поново заузму старе позиције. Притисак Бугарске и Румуније, које су чак апеловале код Европске комисије јер су и саме директно угрожене блокадом грчких путева, само је погоршао ситуацију. Иако су политички кругови у Атини изненађени реакцијом најближих суседа који већ потражују десетине милиона евра због наводног губитка нанетог њиховом туризму, најаве новог снега и зиме у региону уливају наде да ће премијер Бугарске Бојков омекшати и да неће тражити да му се исплата и штета коју су због смањеног прилива туриста претрпели зимски објекти у Бањском.

Дакле, све опције остају отворене као и могућност да снег и хладноћа на северу Грчке отерају „штрајкаче” са путева... Или да приморају Европу да озбиљно помогне свом „посрнулом детету” које у озбиљан проблем може да повуче целу евро-зону, да изазове земљотрес на европском тржишту новца.

У самом старту јасно је да би то било краткорочно решење, и како је то немачком „Ди велту” изјавио шеф економског одељења „Дојче банке” Томас Мајер: „Откуп земље која није била зрела за еврозону, која се служила триковима и полуистинама да би ушла у европску породицу и која, на крају крајева, из свега није извукла много поуке”.