Grčka i dalje pod blokadom

Grčki poljoprivrednici, koji od 18. januara praktično zemlju drže pod blokadom, ne odustaju od svojih zahteva. Razlika je samo u tome što su malo – fleksibilniji. Na većini graničnih prelaza koji su nekoliko dana bili potpuno zatvoreni za saobraćaj, sada se propuštaju privatna vozila i kamioni sa proizvodima sa ograničenim rokom trajanja.

Grčki poljoprivrednici zahtevaju bolje uslove otkupa, državne subvencije i kompletno regulisanje sektora agrara koji je godinama, izgleda, bio prepušten slučaju. Oni ne odustaju od svojih prioriteta zbog kojih su, drugu zimu zaredom, izašli na drumove i poljoprivrednim vozilima blokirali kompletan saobraćaj smatrajući da je to jedini način da se skrene pažnja vlade na njihove probleme. Sve oči uprte su u Atinu gde bi tokom noći i u ponedeljak trebalo da se održi hitan sastanak predstavnika agrara sa ministarkom poljoprivrede Grčke Katerinom Bazeli i pronađe rešenje za složenu situaciju koja dodatno otežava ekonomsko stanje u zemlji. Predstavnici 14 oblasti odbili su učešće u ovim pregovorima koji, iako nisu okončani, bar kada je reč o vladi, upućuju jasnu poruku: pregovarati se može ali nema reči o subvencijama! Para, jednostavno nema i u trenutku kada je zemlja pod „prismotrom” EU, kada se u Briselu i dalje razmatra njena sudbina i deficit u budžetu od 12, 7 odsto, kada je jasno da nema čarobnog štapića za smanjenja duga od 340 milijardi evra, o dotacijama – nema reči.

Premijer Papandreu je apelovao da u ime patriotizma poljoprivrednici moraju da shvate da se blokiranjem puteva samo dodatno šteti i tako poljuljanom imidžu zemlje, donose novi gubici i stvaraju – novi problemi. Premijer je jasno stavio do znanja da pomoć očekuje i od opozicionih partija, koje i ovu situaciju koriste za međusobne optužbe. Narednih dana bi u Atini, u tom kontekstu, trebalo da se razgovara i o uspostavljanju nacionalnog dijaloga oko poljoprivrednog sektora. Jer, u suštini, većina opozicije je protiv blokade puteva, ali se slaže i sa ocenom da su i ova i prethodne vlade krive što je agrarni sektor u Grčkoj doveden u tako teško stanje.

Dakle, danas je većina graničnih prelaza delimično otvorena za saobraćaj, ali su traktori ostali pored puta, svakog trenutka spremni da ponovo zauzmu stare pozicije. Pritisak Bugarske i Rumunije, koje su čak apelovale kod Evropske komisije jer su i same direktno ugrožene blokadom grčkih puteva, samo je pogoršao situaciju. Iako su politički krugovi u Atini iznenađeni reakcijom najbližih suseda koji već potražuju desetine miliona evra zbog navodnog gubitka nanetog njihovom turizmu, najave novog snega i zime u regionu ulivaju nade da će premijer Bugarske Bojkov omekšati i da neće tražiti da mu se isplata i šteta koju su zbog smanjenog priliva turista pretrpeli zimski objekti u Banjskom.

Dakle, sve opcije ostaju otvorene kao i mogućnost da sneg i hladnoća na severu Grčke oteraju „štrajkače” sa puteva... Ili da primoraju Evropu da ozbiljno pomogne svom „posrnulom detetu” koje u ozbiljan problem može da povuče celu evro-zonu, da izazove zemljotres na evropskom tržištu novca.

U samom startu jasno je da bi to bilo kratkoročno rešenje, i kako je to nemačkom „Di veltu” izjavio šef ekonomskog odeljenja „Dojče banke” Tomas Majer: „Otkup zemlje koja nije bila zrela za evrozonu, koja se služila trikovima i poluistinama da bi ušla u evropsku porodicu i koja, na kraju krajeva, iz svega nije izvukla mnogo pouke”.