Три норме и бар једна медаља у Лондону

Повољан биланс двобоја нашег Партизана са руским шампионом Сибирјаком, свакако да је обрадовао многе љубитеље рвања. Медаље које су освојили последњих година Штефанек, Максимовић, Фрис, Петковић, представља нов почетак српског рвачког спорта после година стагнације. Треба имати у виду и то да се Рвачки савез Србије (РСС) последњих година постао модерна спортска организација која је, бар када је реч о борилачким спортовима код нас, свакако лидер.

Ново руководство с председником Жељком Трајковићем има циљ да кроз добре резултате поврати углед који је наше рвање имало. Пред вратима смо нове сезоне, у којој се од наших мајстора стручњаке, који се тренутно налазе на припремама на Копаонику, с правом очекује највише.

– Од Игара у Атине 2004. српско рвање почиње да враћа стари углед. Након свих проблема који су нас пратили, од спортских, економских и других санкција, дошао је опоравак пре свега захваљујући мојим претходницима Ненаду Лаловићу и Модесету Дулићу. Формирали смо добру репрезентацију која је почела да доноси и медаље и на то смо посебно поносни.

Како гледате на тријумф Партизана у Лиги шампиона?

– Срећан сам због тог историјског успеха. Тај клуб има сјајан потенцијал, одличног директора Рајка Балтића и на овај успех морамо да гледамо као на потпуну афирмацију српског рвачког спорта.

Шта су спортски циљеви у овој години?

– Желимо пре свега да кроз континуитет донесемо Србији што више медаља, да млади рвачи достигну још виши ниво који ће нам гарантовати да 2011. у предолимпијској сезони освојимо бар три норме и да се из Лондона вратимо бар с једном медаљом. Главни циљ у овој години је да се наши сениори са европског и светског првенства врате бар с једном медаљом, а надамо се и више.

Српско рвање данас има неколико сјајних рвача, пре свега Штефанека, Фриса, Максимовића и Петковића.

– Уз ове момке имамо и плејаду других квалитетних рвача. Не треба заборавити да рвачи још од Олимпијаде у Лос Анђелесу 1984. нису освојили олимпијску медаљу, али ми верујемо да ћемо се из Лондона вратити уздигнута чела.

Поглед нових клубова уперен је ка Савезу. На који начин подстичете спортске средине и колико помажете клубовима?

– Трудимо се да што више оживимо давно запуштене рвачке центре, да новој деци дамо наду. Помажемо и комплетно финансирамо организацију свих домаћих турнира од пионира до сениора. Интензивно радимо на едуковању стручних кадрова поготово судијског и тренерског. Чинимо све што је у нашој моћи да будемо ослонац клубовима.

Колики је буџет РСС у овој години?

– Захвални смо Министарству омладине и спорта на несебичној помоћи, али ми улажемо додатне напоре да обезбедимо нова средства за функционисање Савеза. За ову годину предвиђено је између 18 и 20 милиона динара, а за реализацију плана програма које смо предвидели биће нам потребно око 30 милиона. Мањак новца у нашем буџету покушаћемо да надокнадимо тиме што ћемо ове године организовати два велика шампионата у нашој земљи – Светско ветеранско првенство и Светско првенство у греплингу. Склапањем уговора с техничким организаторима Партизаном и Радничким из Београда Савезу ће припасти значајна средства.

Како сте успели да обезбедите одлазак репрезентације на припреме када се зна да на рачун Савеза још нису „легла” средства од државе предвиђена за ову годину?

– Последњих година кључну помоћ добијамо од државе. Ми који водимо Савез треба пре свега домаћински да се понашамо. Прошле године смо добро радили и мерама штедње смо успели да сачувамо део средстава с којима смо практично „покрили” припреме на Копаонику.

Недавно је председништво донело одлуку о искључењу РК Војводина због неизмирења обавеза према Савезу?

– Жао ми је до је до тога морало да дође. Војводина је изузетан колектив и на њеном челу је изузетан спортски радник Рајко Тешановић који ми је био узор на почетку мог новог посла, међутим Војводина је пре скоро две године, када је била домаћин квалификационог олимпијског турнира, имала обавезу да на рачун Савеза уплати 20 посто од укупно добијених средстава, а она то до дана данашњег још није урадила. То правило је установљено пре неколико година.

Жељко Трајковић је аматерски радник у РСС улаже велику енергију а његова љубав и оданост према овом спорту је одавно позната. Освајач је бронзане медаље из Рима (1990), заслужни спортиста Србије, дугогодишњи председник РК Пролетер и дугогодишњи репрезентативац и носилац златног ордена Филе. Данас сматра да полако долази време појединачних спортова и да рвачи имају пред собом отвореном пут који их води ка успеху.

Д. Тодоровић