ЕПС има прегломазну администрацију

Вишак запослених, крађа струје и социјална цена киловат-сата разлози су због којих ЕПС годинама бележи негативни салдо тежак по неколико милијарди динара. Упркос тим проблемима, радници ЕПС-а успешно су превладали прошлогодишњу гасну кризу када је целокупан енергетски систем пао на њихова плећа. На тај начин су показали да се у ефикасност рудара и радника у електранама не може сумњати.

Осим крађе и високих дугова домаћинстава и привреде, проблем у пословању те компаније јесте и то што на платном списку има превише запослених. Ако би се годишње произведени киловат-сати поделили са бројем запослених, ЕПС заостаје за компанијама у региону. Око 14.200 радника у Хрватској електропривреди (ХЕП) произведе 14,7 милијарди киловат-сати, што је боље него што око 35.000 људи (рачунајући и раднике са Космета) у ЕПС-у произведе 36,5 милијарди киловат-сати. То је међутим, параметар који не одсликава продуктивност енергетских фирми, јер рецимо, у пословни биланс ХЕП-а улази и 2,73 милијарди киловата који се добијају из нуклеарке „Кршко”.

Наша електроенергетска компанија нема проблема са продуктивношћу у електранама, ни на коповима већ има прегломазну администрацију, која је најгласнија кад је реч о повећању плата. Из Владе Србије је стигло обавештење да је просечна нето зарада у ЕПС-у лане била 51.146 динара, а распон бруто зарада у тој компанији био је од 34.250 до 493.228 динара.

У Електропривреди не оповргавају чињеницу да у њиховој компанији има вишка запослених. Спекулише се да је око 11.000 људи прекобројно, али је проблем што се реструктурисање не може радити без новца. Председник Управног одбора Електропривреде Србије Аца Марковић је изјавио да је неопходно реструктурисање те компаније, али да засад не треба говорити о вишку запослених у ЕПС-у.

– Немамо тачну слику ко је вишак, колико га има и шта нам је од кадрова потребно, јер тек треба да буде урађено снимање радних места. Тек када будемо имали праву кадровску слику ЕПС-а, том проблему треба прићи поштујући правило да нико не сме на улицу – рекао је Марковић.

Он је додао да у ЕПС-у већ постоји природан одлив запослених од два до три одсто годишње, што је неколико хиљада радника мање сваке године.

Зорана Милановић-Михајловић, енергетски аналитичар, напомиње да је прича о раду ЕПС-а последњих неколико месеци парцијална. С једне стране, та компанија се напада због зарада, али је проблем што се све ради на парче.

– Парцијално се закључују уговори, прича се о броју запослених. Нико није званично рекао „политички смо се договорили, јер је то један од услова да се направи стратегија развоја”, као ни који је то оптималан број запослених. Неспорно је да ЕПС има превише запослених, али не знам колико. То баратање цифрама, 11.000, 5.000 или 3.000 је неозбиљно и некоректно према људима у ЕПС-у. Рецимо национална енергетска компанија у Норвешкој има упола мање запослених а бележи милионски профит. Продуктивност у ЕПС-у је ниска због великог броја запослених и зато што држава овом националном компанијом управља на нерационалан начин, а трошкови су високи – каже наша саговорница.

Дејан Спаловић

--------------------------------------

Искуство ХЕП-а

Зорана Милановић-Михајловић сматра да треба поставити јасне и прецизне критеријуме шта држава хоће од ЕПС-а. Не зна се да ли се хоће приватизација или не, потписују се различити протоколи, није јасно да ли ће компанија бити подељена. Као пример како би требало да се ради наводи ХЕП, где су заједно са ресорним министарством и Енергетским институтом „Хрвоје Пожар” направили стратегију развоја електроенергетског сектора у Хрватској.

– Одредили су колико би требало да уђе страних инвестиција, шта ће приватизовати, које ће концесије дати, а које неће и на основу тога су направили план развоја ХЕП-а за три, осам и 12 година. Имају шаблон и распоред рада и ништа није препуштено случају. ЕПС је веома важан и ту ће морати да се повуку озбиљни резови, кад је реч о приватизацији, смањењу броја запослених и трошкова. Нисам сигурна да ту има спремности, већ је све политички маркетинг – истиче Зорана Милановић-Михајловић.