Деценија испред

У Народној библиотеци Србије у Београду јуче је одржан округли сто под називом "Следећих 10 година издаваштва у Србији", поводом успешног завршетка пројекта Унапређења тржишта књиге Србије и Црне Горе (Bibliodyssey 2003– 2006). У разговору су учествовали издавачи, књижари и дистрибутери, и државни секретар Министарства културе Љиљана Шоп.

Исход овог двочасовног разговора био је договор о неопходности оснивања Националног центра за књигу и доношења Закона о издаваштву, као и јединствене културне политике у којој се тачно зна место књиге као темеља културе. Издавачи су били сагласни да и даље треба да истрају у погледу одржавања програма "Године књиге", који је био предвиђен и није био спроведен у овој 2006. години. Издавачи и књижари договорили су се да треба да оснаже своју еснафску организацију, како би у преговорима пред државним представницима заступали јединствене интересе, а то је борба против пиратерије, затим уличне продаје књига и поштовање обавезе јединствене цене књиге.

Подстрек издавачима да се изјасне дао је Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије, дајући крајње негативну и крајње позитивну визију издаваштва у Србији кроз десет година. Према "мрачној" визији, која је у ствари блиска дијагнози садашњег стања, 2016. године нема Националног центра, који би књигу штитио као национално добро, нема закона, нити информација о стању на тржишту књиге, нема дистрибутивне мреже, нема повећања тиража, док мали број предузећа држи монопол над издаваштвом. Светла визија Сретена Угричића налик је на леп научно-фантастични филм и укратко је права супротност првој слици

Гојко Божовић, главни уредник "Стубова културе" приметио је да су од 2000. године промењене три владе којима је било заједничко да културу не схватају као ослонац политичке легитимације, а са њим се сложио и Јагош Ђуретић, директор "Филипа Вишњића", који је мишљења да не постоји суштинско разумевање државе за положај књиге. Ову чињеницу потврдила је Љиљана Шоп, која је саопштила одлуку Министарства финансија и Акционог инвестиционог фонда да не подрже иницијативу Министарства културе и оснивање Националног центра за књигу.

– Уверена сам да у нама, колективно и појединачно, нешто не ваља. Превагнули су материјални интереси, и нема политичке воље да ствари у култури буду ваљано уређене, рекла је Љиљана Шоп.

Ипак, како је нагласио Зоран Хамовић, директор "Клија", овај састанак издавача први је у низу на којем је остварен покушај да се на ситуацију у издаваштву гледа унапред и плански. Још неке од важних напомена дали су Дејан Пантовић, директор IPS-a, и Александар Дракулић, директор маркетиншког центра "Мост", који су нагласили да издавачи и књижари морају организовано и еснафски своје захтеве да изнесу државним представницима и да сама комуникација између оних који објављују, штампају и продају књиге мора да буде усаглашенија. Дракулић је посебно истакао да се многе књижаре затварају због минималне зараде, док издавачи дају велике попусте и продају своја издања на све чешћим уличним сајмовима књига, и да се упркос томе у Србији годишње по глави становника на књиге потроши само 3,7 евра док је та цифра на пример у Пољској чак четири пута већа.