Контроверзе "закона о Пепељуги"

Словеначки парламент управо је изгласао закон којим се особама млађим од 16 година ограничава улазак и задржавање у локалима и на приредбама где се точи алкохол у периоду од поноћи до пет сати ујутро. Доношење овог законског акта иницирала је прошлогодишња погибијa три девојчице које су родитељи частили за одличан завршетак основношколског образовања, не слутећи да ће се лудовање у дискотеци завршити стампедом у коме су девојчице и буквално биле прегажене од својих вршњака.

Огорчена словеначка јавност је натерала парламент да преузме улогу "трећег родитеља" и учини све што је у границама његове моћи да смањи број ситуација потенцијално опасних по живот деце.

Искуство говори да овако драстично догађаји у чијем је средишту фатална смрт адолесцената обично покрећу и драстичне реакције власти и јавности. Тако је, подсећања ради, прошлогодишња смрт гимназијалаца у школском дворишту, кога су претукли његови вршњаци, била повод да министар просвете Слободан Вуксановић препоручи ограничење ноћних излазака малолетника до поноћи и најави мере које ће смањити малолетничку делинквенцију.

Иако су идеје министра Вуксановића остале у форми предлога, питање "фајронта у поноћ" увек позива на вербални двобој супротстављена мишљења. Док лекари истичу да сат сна пре поноћи вреди колико и два послепоноћна сата спавања и упозоравају да ноћно бдење ремети рад хормона, експерти за болести зависности износе алармантне податке да је Србија прва земља у Европи по броју шеснаестогодишњака који пију и по броју девојчица које злоупотребљавају седативе. Резултати недавно објављене студије Европске агенције за реконструкцију говоре да је чак 93 одсто средњошколаца пробало алкохол и да две трећине њих врло често купује жестока пића и да свака пета шеснаестогодишњакиња узима лекове за смирење.

Њихово објашњење популарне синтагме да "ноћ има своју моћ" у преводу на језик науке о души гласи да се суперего, односно морални део личности ноћу замара, па човек постаје мање обазрив и концентрисан, а моралне кочнице попуштају. Педагози и професори већ неколико година упозоравају да многи тинејџери у преподневној школској смени имају проблем са остајањем у будном стању, јер на наставу неретко долазе након непроспаваних ноћи проведених по ноћним клубовима. Родитељи који чекају да у глуво доба ноћи коначно чују откључавање врата су – тема за себе.

Клинички психолог Данијела Вуксановић ипак наглашава да су репресивне мере које се примењују на популацији адолесцента увек синоним за мач са две оштрице, односно могу да изазову терање ината. У природи је адолесцента да родитеље свргава са престола ауторитета и да бунтовнички реагује на све забране и казне које долазе из света одраслих.

Она такође додаје да наша земља није европски рекордер по броју пијаних шеснаестогодишњака зато што су наши тинејџери једини на Старом континенту заменили ноћ за дан, већ зато што су психоактивна средства широко доступна. Кафеџије увелико игноришу прописе о забрани точења алкохола малолетницима, "бенседин" и екстази добијају се уз доплату у већини градских кафића, а ту ситуацију не би могла да промени ниједна варијанта "закона о Пепељуги".

Наша саговорница подсећа да су се последњих година развили бројни програми усмерени на превентивну заштиту менталног здравља адолесцената, али додаје да они никада нису постали саставни део нашег законодавства. Све акције власти су декларативне и ад хок природе, а системски приступ превенцији болести зависности и проблему малолетничке делинквенције изостаје.

Искуства неких земаља у окружењу које су увеле Закон о забрани изласка малолетника након поноћи, на пример Хрватске, говоре да полицијски час не мења статистику почињених кривичних дела малолетника, а наша саговорница наглашава да би строжа контрола кафића и ноћних клубова у које тинејџери одлазе дала боље резултате од забране шетње по граду у првим часовима наредног дана.