Kontroverze "zakona o Pepeljugi"

Slovenački parlament upravo je izglasao zakon kojim se osobama mlađim od 16 godina ograničava ulazak i zadržavanje u lokalima i na priredbama gde se toči alkohol u periodu od ponoći do pet sati ujutro. Donošenje ovog zakonskog akta inicirala je prošlogodišnja pogibija tri devojčice koje su roditelji častili za odličan završetak osnovnoškolskog obrazovanja, ne sluteći da će se ludovanje u diskoteci završiti stampedom u kome su devojčice i bukvalno bile pregažene od svojih vršnjaka.

Ogorčena slovenačka javnost je naterala parlament da preuzme ulogu "trećeg roditelja" i učini sve što je u granicama njegove moći da smanji broj situacija potencijalno opasnih po život dece.

Iskustvo govori da ovako drastično događaji u čijem je središtu fatalna smrt adolescenata obično pokreću i drastične reakcije vlasti i javnosti. Tako je, podsećanja radi, prošlogodišnja smrt gimnazijalaca u školskom dvorištu, koga su pretukli njegovi vršnjaci, bila povod da ministar prosvete Slobodan Vuksanović preporuči ograničenje noćnih izlazaka maloletnika do ponoći i najavi mere koje će smanjiti maloletničku delinkvenciju.

Iako su ideje ministra Vuksanovića ostale u formi predloga, pitanje "fajronta u ponoć" uvek poziva na verbalni dvoboj suprotstavljena mišljenja. Dok lekari ističu da sat sna pre ponoći vredi koliko i dva posleponoćna sata spavanja i upozoravaju da noćno bdenje remeti rad hormona, eksperti za bolesti zavisnosti iznose alarmantne podatke da je Srbija prva zemlja u Evropi po broju šesnaestogodišnjaka koji piju i po broju devojčica koje zloupotrebljavaju sedative. Rezultati nedavno objavljene studije Evropske agencije za rekonstrukciju govore da je čak 93 odsto srednjoškolaca probalo alkohol i da dve trećine njih vrlo često kupuje žestoka pića i da svaka peta šesnaestogodišnjakinja uzima lekove za smirenje.

Njihovo objašnjenje popularne sintagme da "noć ima svoju moć" u prevodu na jezik nauke o duši glasi da se superego, odnosno moralni deo ličnosti noću zamara, pa čovek postaje manje obazriv i koncentrisan, a moralne kočnice popuštaju. Pedagozi i profesori već nekoliko godina upozoravaju da mnogi tinejdžeri u prepodnevnoj školskoj smeni imaju problem sa ostajanjem u budnom stanju, jer na nastavu neretko dolaze nakon neprospavanih noći provedenih po noćnim klubovima. Roditelji koji čekaju da u gluvo doba noći konačno čuju otključavanje vrata su – tema za sebe.

Klinički psiholog Danijela Vuksanović ipak naglašava da su represivne mere koje se primenjuju na populaciji adolescenta uvek sinonim za mač sa dve oštrice, odnosno mogu da izazovu teranje inata. U prirodi je adolescenta da roditelje svrgava sa prestola autoriteta i da buntovnički reaguje na sve zabrane i kazne koje dolaze iz sveta odraslih.

Ona takođe dodaje da naša zemlja nije evropski rekorder po broju pijanih šesnaestogodišnjaka zato što su naši tinejdžeri jedini na Starom kontinentu zamenili noć za dan, već zato što su psihoaktivna sredstva široko dostupna. Kafedžije uveliko ignorišu propise o zabrani točenja alkohola maloletnicima, "bensedin" i ekstazi dobijaju se uz doplatu u većini gradskih kafića, a tu situaciju ne bi mogla da promeni nijedna varijanta "zakona o Pepeljugi".

Naša sagovornica podseća da su se poslednjih godina razvili brojni programi usmereni na preventivnu zaštitu mentalnog zdravlja adolescenata, ali dodaje da oni nikada nisu postali sastavni deo našeg zakonodavstva. Sve akcije vlasti su deklarativne i ad hok prirode, a sistemski pristup prevenciji bolesti zavisnosti i problemu maloletničke delinkvencije izostaje.

Iskustva nekih zemalja u okruženju koje su uvele Zakon o zabrani izlaska maloletnika nakon ponoći, na primer Hrvatske, govore da policijski čas ne menja statistiku počinjenih krivičnih dela maloletnika, a naša sagovornica naglašava da bi stroža kontrola kafića i noćnih klubova u koje tinejdžeri odlaze dala bolje rezultate od zabrane šetnje po gradu u prvim časovima narednog dana.