Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прокоп се спрема за „Беовоз”

Прокоп се спрема за „Беовоз”
Фото А. Васиљевић

Железничка станица „Београд центар”, позната и као Прокоп, требало би да на лето проради као чвориште новог система „Градске железнице”, најављују надлежни у Градској управи. Како би почетком идуће школске године девет ремонтованих композиција „Беовоза” почело да саобраћа на линији Земун – Панчевачки мост, радници грађевинског предузећа „Енергопројект” преузели су обавезу да до 30. јуна заврше адаптацију петог и шестог колосека на Прокопу и сењачку пругу из правца Земуна повежу са такозваним левим банатским колосеком којим ће возови од станице „Београд центар” путовати до „Вуковог споменика” и даље ка „Панчевцу”. Ревитализовани „Беовоз” саобраћаће овом трасом у интервалима од по 15 минута, а надлежни очекују да ће интеграцијом у постојећи тарифни систем линија Земун – Панчевачки мост привући тридесетак хиљада путника дневно.
Предузеће „Енергопројект – Високоградња” отворило је градилиште на Прокопу почетком јануара, а тренутно се ради на постављању подлоге за перонске коридоре пет и шест. По уградњи пруге у станицу биће изграђене скретнице пред тунелима из правца Земуна и „Вука” тако да се сењачки и банатски колосеци повежу у праву линију.  На том послу, вредном око три милиона евра, биће до краја јуна ангажовано стотинак радника „Енергопројекта” и подизвођача „ЗГОП Нови Сад”, „АБС Минел”, „МИН Ниш” и „ФСУ Галеб”.
– Уговор о адаптацији станице „Београд центар” за потребе градске железнице потписан је у децембру прошле године са Секретаријатом за саобраћај – Дирекцијом за јавни превоз, која је инвеститор, „Железницама Србије” и „Београдчвором”. У периоду око новогодишњих празника завршили смо припремне радове, а окончањем ове фазе Прокоп ће постати функционалан за саобраћај на поменутој линији „Беовоза” – објашњава Драган Марковић, извршни директор „Енергопројект – Високоградње”.
„Градски” перони пет и шест на Прокопу комплетирани су до фазе грубих грађевинских радова, али их заједно са потходницима који повезују станичну зграду и стајалиште очекује поплочавање мермером и гранитом. Паралелно са тим, до лета ће бити постављена контактна мрежа за возове и осветљење и ограде у пролазима и на перонима.
У другој фази „Градске железнице” која је најављена за 2011. годину, линији Земун – Панчевачки мост биће прикључен шински крак ка јужном делу Београда и Раковици. Пружно „раскршће” налазиће се управо на Прокопу, а за нову линију биће адаптирани још незавршени колосеци девет и десет. На тај начин ће четири од десет колосека бити у функцији градског железничког превоза.
Прокоп, међутим, још чека на остварење судбине која му је зацртана давне 1971. године. Станица „Београд центар”, према тадашњем пројекту, требало је да замени Главну железничку станицу на позицији чеоне станице у Београду. Измештањем колосека из Савског амфитеатра ослободило би се 80 хектара ексклузивног грађевинског земљишта које само по себи вреди пет милиона евра, а оцена је да би изградњом овај простор генерисао и до 20 милијарди евра. За комплетан завршетак Прокопа, према незваничним проценама, неопходно је још 200 милиона долара, а тај новац требало би да буде обезбеђен из руског инвестиционог кредита од 800 милиона долара, о ком, поред осталих, преговара Министарство за инфраструктуру. Министар Милутин Мркоњић, међутим, признао је да је договор са руском страном наишао на препреку јер Србија тражи да 170 милиона од тог новца буде уложено у завршетак обилазнице око Београда, док руски партнер инсистира да комплетна сума оде у обнову железничке мреже коју би спровела руска предузећа.

– Руси су веома заинтересовани да учествују у изградњи Прокопа и очекујем да ћемо до фебруара завршити преговоре и потписати уговоре – изјавио је Мркоњић. Идеалан сценарио за станицу „Београд центар” био би да влада и руска страна спроведу договор до средине 2010. чиме би се наставак изградње Прокопа директно надовезао на оспособљавање капацитета за „Градску железницу”.

Марко Луковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.