Данас је празник Светог Саве

Празник Светог Саве, оснивача аутокефалне Српске цркве и њеног првог архиепископа, који је својим заслугама уведен у ред најпоштованијих светитеља, биће обележен данас у православним храмовима и образовним установама у Србији.

Новоименовани патријарх српки Иринеј служио је празничну литургију у Саборном храму Свете Тројице у Нишу, а епископ хвостански Атанасије у београдском Спомен-храму Светог Саве.

Празник је прослављен и на Православном богословском факултету у Београду, највишој образовној установи СПЦ, у чијој је капели Светог Јована Богослова литургију предводио епископ бачки Иринеј.

На овај празник Српска православна црква даје помен светитељу Растку Немањићу, најмлађем сину српског жупана Стефана Немање.

Св. Сава је преминуо у бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после дипломатске мисије за пријатељску бугарску архиепископију, која је његовом заслугом добила самосталност.

Патријарх Иринеј на богослужењу у Нишу (Фото С. Лазаревић)

Према записима тог времена, глас о смрти светитеља стигао је у Србију 27. јануара, па се СПЦ на тај дан сећа свог првог архиепископа, у чију се славу служе литургије у свим храмовима у земљи и расејању.

У Србији је Свети Сава школска слава и готово да нема школе и образовне установе која не обележава празник свог заштитника, великог дипломате и државника, чије се време у средњовековној историји сматра златним веком српског препорода.

Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све српске земље, а химну Светом Сави први пут је у Сегедину 1839. извео локални црквени хор.

Савиндан је за школску славу проглашен у јануару 1840. године, у тадашњој Кнежевини Србији.

Растко Немањић је је веома млад, око 1192. године, отишао на Свету Гору, монашки постриг примио је у манастиру Ватопед, а одатле је, као монах Сава, започео пут духовног уздизања српске државе и разговоре са царевима, патријарсима и највећим духовницима и филозофима тог времена.

Иако рукоположен за архимандрита, Сава је и даље бринуо о српској држави, водећи складну спољну политику великог дипломате и доброг познаваоца прилика на Балкану и у Медитерану.

У највећа дела светог Саве убраја се оснивање манастира Хиландар на Светој Гори, који је под његовом духовном заштитом постао највећа српска царска лавра и стожер свих образовних делатности и духовног усмеравања средњовековне српске државе.

Сава је Хиландар подигао са својим оцем Светим Симеоном, а дозволу за оснивање добио је од византијског цара Алексија III Анђела.

Градња манастира је почела 1198. године, а нешто касније, у Цариграду, Растко Немањић је добио и царску повељу о српском Хиландару, којом је српски манастир добио самосталност и положај царске лавре.

Монах Сава добио је царско жезло да управља Хиландаром, одакле је са оцем Симеоном управљао државом и српским престолом.

У Хиландару је рођена идеја о самосталној српској цркви и слободној српској држави које су, како бележе историчари тог времена, стављене под заштиту Свете Горе и њене владарке Богородице.

Као вешт дипломата Сава Немањић је уверио цара Теодора Првог Ласкариса и ондашњег васељенског патријарха Манојла Саратена да је самосталност српске цркве у интересу православног мисионарства.

Аутокефалност српске цркве проглашена је у Никеји 1219. године, а исте године, на празник Успења Пресвете Богородице, архимандрит Сава је хиротонисан за првог српског архиепископа. Његовом заслугом озваничена је самосталност српске цркве, обједињене су српске епархије које су у 12. веку припадале Охридској архиепископији, а поред епископија у Расу, Липљану и Призрену, основано је још осам нових епископија, чији су центри били по српским манастирима.

Центар нове Српске архиепископије постао је манастир Жича.

Успоставивши светачки култ свог оца Немање, коме је посветио књижевни рад (Животопис Светог Симеона), Сава је успео да измири своју завађену браћу и спречи сукобе у Србији.

Светитељ Сава сматра се утемељивачем црквенословенског језика, којим је писао прве законе - Карејски, Хиландарски и Студенички типик.

Од посебног значаја је Крмчија Светог Саве - први кодекс српске цркве и један од најзначајнијих правних списа тог времена којим је кодификована државна и црквена власт обједињена у једну хармоничну целину.

Преводио је и сакупљао средњовековне медицинске списе од којих је настао „Хиландарски медицински кодекс”.

Године 1198. основао је у манастиру Хиландар прву болницу, по угледу на цариградске, што се сматра почетком српске научне медицине.

-----------------------------------------------------------

Уручене Светосавске награде за развој обрзазовања у Србији

БЕОГРАД – Светосавске награде које додељује Министарство просвете данас су уручене установама и појединцима заслужним за допринос развоју образовања у Србији.

Додељено је 15 Светосавских награда, а повеље и златнике са ликом светог Саве добитницима је уручио министар просвете Жарко Обрадовић.

Министар је на церемонији у Влади Србије истакао да је свети Сава утемељио вредности чија је важност вечна и којих се стално треба присећати.

„Сигуран сам да ћемо у наредном периоду решити проблеме, али успети и да сачуваму оно што је добро у традицији насег орбаозвног система”, казао је Обрадовић, додајући да од квалитета образовања зависи и будућност Србије.

Он је истакао да та будућност Србије има наду посто су протеклих неколико година ђаци из Србије на различитим међународним такмичењима освојили око 400 медаља.

Добитник овогодишње Светосавске награде, између осталих, је и матурант новосадске гиманазије „Светозар Марковић” Милорад Пејић, којег то што је слеп није спречило да учествује на бројним такмичењима и освоји прво место на републичком такмичењу из историје.

Милорад је и аутор система хемијских елемената за слепе ососбе који је на такмичењу за најбоља помагала за ошобе са инвалидитетом одржаном у САД-у освојио треће место.

Ученик ВИИ рзареда Основне школе „Фејеш Клара” из Кикинде Давид Канала Светосавску награду добио је за многобројна признања освојемна на домаћим и међународним информатичким такмичењима.

Светосавска награда уручена је и ученику Основне школе Милинко Кушић из Ивањице који је освајао бројне награде на такмичењима из математике и физике.

Добитници Светосавске награде су и земунска школа за ученика са сметњама у менталном рзвоју „Сава јовновић Сирогојно”, Основна школа „Краљ Милутин” из Грачанице, која обележава 135 година рада као и пиротска Гимназија кока постоји већ 130 година.

Признање су освојили и краљевачка Шумарска школа која је основна 1899 године и најстарија је обрзовна установ за ту струку у Србији. Добитник Светосавске награде је и Универзитет у Новом Саду.

Светосавска нграда уручена је и директору београдске Основне школе „Светозар Марковић”, директорки Предшколске установе „11. април” на Новом Београду Маји Стефановић, као и професорки руског језика у београдској Основној школи „Иван Горан Коавачић” из Снежани Марковић.

Међу заслужнима за рзвој обраозвања у Србији су и Савез учитеља Србије, професор факултета Мужичких уметности у Београду Љубиша Јовановић, директор Студентскиг центра у Нишу Раде Рајковић, као и оснивач „Кроса РТС-а кроз Србију”, новинар Радио Београда Стеван Ковачевић.