Савезници разочарали Обаму

Од пораза талибана, крајем 2001. године, међународна заједница је на разне начине присутна у Авганистану. Уједињене нације брину о међународној цивилној помоћи режиму у Кабулу, НАТО командује војним операцијама против побуњеника.

Уочи лондонске конференције посвећене Авганистану нашироко се процењује и анализира какви ће бити нови међународни потези у Хиндукушу. Иако организатор конференције, Велика Британија, покушава да у први план „прогура“ договор о цивилној помоћи Авганистану и прикупљање потребног новца за ове акције – између осталог говори се и о мирном „разоружавању“ умерених талибана и њиховом укључењу у нормалан цивилни живот – утисак је да кључна војна питања, и овога пута, траже одговоре. Посебно због нејасних последица нове стратегије САД и америчких савезника која предвиђа осетно повећање броја војника у Авганистану како би се већ „сутра“ – 2014. или 2015. године – покренуло њихово повлачење.

Када је крајем прошле године председник САД Барак Обама обелоданио нову, двоструку стратегију у Авганистану, истовремено деловање на војном и цивилном колосеку, шеф Беле куће најавио је осетно повећање броја америчких војника. Обама је тада обећао да ће у Авганистан послати још 30.000 Американаца у униформи.

Истовремено је, међутим, из Вашингтона послата порука савезницима да се од њих такође очекује „жртва“ – најмање десет хиљада нових војника за Авганистан. Утисак је, у само предвечерје лондонске конференције, да су савезници разочарали Обаму. Према досадашњим најавама из престоница држава које имају војнике у саставу мисије Исаф (под командом НАТО) у Авганистану САД ће остати кратких рукава. Од укупно 42 државе у мисији Исаф – не рачунајући САД – тек неколико њих спремно је да мало повећа број својих војника у Авганистану.

После Обамине поруке први су реаговали Британци, премијер Гордон Браун поручио је да ће за 500 повећати број војника – на укупно 10.000. Слично је реаговало још неколико држава: Италија је најавила слање додатних хиљаду војника, Шпанија 500, Пољска две хиљаде, Немачка 850. Грузија је саопштила да би своју мисију могла да повећа са 175 на хиљаду војника, Јужна Кореја – тренутно није чланица Исафа – могла би да помогне са 500 војника...

И ту би некако био и крај приче о јачању међународних снага у Авганистану. Неке војно моћне државе, попут Турске (1.755 војника), Канаде (2.830 војника) и Француске (3.750 војника), одбациле су могућност да пошаљу појачања у Авганистан. За Американце је још непријатнија чињеница да су поједине земље, попут Канаде и Холандије, најавиле да ће 2011. године повући своје трупе из Авганистана. САД сада покушавају да барем одложе – када већ не могу да спрече – одлазак канадских и холандских војника.

У таквој ситуацији САД једино могу да појачају притисак на савезнике како би мисија Исаф у Авганистану имала довољан број војника за предстојеће акције против талибана. Утисак је, међутим, да Американци на тај начин неће нешто озбиљније постићи и да ће, уколико заиста желе војне успехе у Авганистану, морати да се понајвише поуздају у своје трупе.

Поједине државе, попут Немачке, већ имају и припремљену „одбрану“ од америчких притисака да у Авганистан пошаљу нове хиљаде војника. Званични Берлин саопштио је, наиме, да ће знатно повећати своју новчану помоћ за цивилне мисије у Авганистану – са 220 милиона на 430 милиона евра. Остаје, међутим, питање колико ће ово повећање бити Немачкој довољно „искупљење“ код савезника с друге стране Атлантика.