Тигипко тражи место премијера

Сергеј Тигипко, трећепласирани кандидат на украјинским председничким изборима одржаним 17. јануара, спреман је да преузме функцију премијера. Без обзира на то ко ће у коначном огледању, заказаном за 7. фебруар, понети победнички венац –  Јулија Тимошенко или Виктор Јанукович.

„Ко год да у парламенту обезбеди већинску подршку и предложи мене за премијера, ја такву понуду, дефинитивно, нећу одбити“, изјавио је Тигипко уз објашњење да је у политику и ушао управо како би могао да утиче на дешавања у држави. „А шта би потом требало да се ради, сасвим ми је јасно. Земљи су неопходне промене“, пренела је агенција „Њуз.ру“ његове речи.

Подсетимо, Тигипко је у првом кругу председничких избора, одржаном 17. јануара уз учешће 18 кандидата, добио поверење више од 13 одсто гласача, чиме је постао јака фигура у коначном обрачуну између Тимошенкове и Јануковича. Не чуди стога што му је Тимошенкова, одмах по објављивању званичних резултата избора, јавно понудила премијерску фотељу. Јанукович се у том смислу није директно изјашњавао, али је напоменуо да на Тигипкове гласаче гледа као на своје.

Анализе показују како би у наредном кругу избора Тигипкови бирачи заиста дали већу подршку Јануковичу него Тимошенковој, али не довољну и за коначну победу. Уосталом, остаје отворено питање и коме ће се приклонити они који су 17. јануара гласали за садашњег председника Виктора Јушченка и остале кандидате губитнике.

Са своје стране, Тигипко је свестан да му никакве закулисне радње уочи другог изборног круга не би ишле у прилог. Зато он и тражи – отвореност. Не крије, између осталог, да је пред земљом изузетно тежак период опоравка који ће сигурно бити праћен непопуларним реформама и обртима. Од будућег председника тражи да се јасно изјасни да ли је спреман да ради у том правцу.

Многи украјински аналитичари као важну чињеницу наводе да су Тигипкови бирачи јака и самосвојна групација која је свесна тренутног стања у држави и – тражи решења. То су људи који нису желели да гласају за Тимошенкову и Јануковича, али не спадају ни у категорију оних који су „против свих“. Аналитичари су мишљења да много времена за прерачунавање нема. Склони су и ставу да је за Тигипка коалиција са Тимошенковом много више победничка од оне са Јануковичем, иако је разлика у гласовима између двоје поменутих у првом кругу дебело ишла у прилог управо овом другом.

Тигипко је свестан и тога да му пристанак, било уз једну било уз другу страну, доноси и негативне поене. Ако је искрен у својој намери да земљу извуче из невоља, та искреност би могла бити доведена у питање од стране оних који, са много разлога, не мисле баш најповољније ни о Тимошенковој ни о Јануковичу. Уосталом, управо они су током протеклих пет година као премијери, свако у свом мандату, били директно одговорни за вођење државе. Резултат је видљив.

Сергеј Тигипко, дакле, има две опције – да буде премијер и да као такав управља Украјином, или да се претвори у пуког опозиционара без икаквог утицаја на дневну политику. Обе опције имају своју цену и повлаче са собом раст или пад угледа.

Наравно, све те дилеме могу бити одложене за после 7. фебруара када ће бити и званично изабран Јушченков наследник. Али онда ће много шта бити другачије, а за Тигипка, свакако, неповољније.