Tigipko traži mesto premijera

Sergej Tigipko, trećeplasirani kandidat na ukrajinskim predsedničkim izborima održanim 17. januara, spreman je da preuzme funkciju premijera. Bez obzira na to ko će u konačnom ogledanju, zakazanom za 7. februar, poneti pobednički venac –  Julija Timošenko ili Viktor Janukovič.

„Ko god da u parlamentu obezbedi većinsku podršku i predloži mene za premijera, ja takvu ponudu, definitivno, neću odbiti“, izjavio je Tigipko uz objašnjenje da je u politiku i ušao upravo kako bi mogao da utiče na dešavanja u državi. „A šta bi potom trebalo da se radi, sasvim mi je jasno. Zemlji su neophodne promene“, prenela je agencija „Njuz.ru“ njegove reči.

Podsetimo, Tigipko je u prvom krugu predsedničkih izbora, održanom 17. januara uz učešće 18 kandidata, dobio poverenje više od 13 odsto glasača, čime je postao jaka figura u konačnom obračunu između Timošenkove i Janukoviča. Ne čudi stoga što mu je Timošenkova, odmah po objavljivanju zvaničnih rezultata izbora, javno ponudila premijersku fotelju. Janukovič se u tom smislu nije direktno izjašnjavao, ali je napomenuo da na Tigipkove glasače gleda kao na svoje.

Analize pokazuju kako bi u narednom krugu izbora Tigipkovi birači zaista dali veću podršku Janukoviču nego Timošenkovoj, ali ne dovoljnu i za konačnu pobedu. Uostalom, ostaje otvoreno pitanje i kome će se prikloniti oni koji su 17. januara glasali za sadašnjeg predsednika Viktora Juščenka i ostale kandidate gubitnike.

Sa svoje strane, Tigipko je svestan da mu nikakve zakulisne radnje uoči drugog izbornog kruga ne bi išle u prilog. Zato on i traži – otvorenost. Ne krije, između ostalog, da je pred zemljom izuzetno težak period oporavka koji će sigurno biti praćen nepopularnim reformama i obrtima. Od budućeg predsednika traži da se jasno izjasni da li je spreman da radi u tom pravcu.

Mnogi ukrajinski analitičari kao važnu činjenicu navode da su Tigipkovi birači jaka i samosvojna grupacija koja je svesna trenutnog stanja u državi i – traži rešenja. To su ljudi koji nisu želeli da glasaju za Timošenkovu i Janukoviča, ali ne spadaju ni u kategoriju onih koji su „protiv svih“. Analitičari su mišljenja da mnogo vremena za preračunavanje nema. Skloni su i stavu da je za Tigipka koalicija sa Timošenkovom mnogo više pobednička od one sa Janukovičem, iako je razlika u glasovima između dvoje pomenutih u prvom krugu debelo išla u prilog upravo ovom drugom.

Tigipko je svestan i toga da mu pristanak, bilo uz jednu bilo uz drugu stranu, donosi i negativne poene. Ako je iskren u svojoj nameri da zemlju izvuče iz nevolja, ta iskrenost bi mogla biti dovedena u pitanje od strane onih koji, sa mnogo razloga, ne misle baš najpovoljnije ni o Timošenkovoj ni o Janukoviču. Uostalom, upravo oni su tokom proteklih pet godina kao premijeri, svako u svom mandatu, bili direktno odgovorni za vođenje države. Rezultat je vidljiv.

Sergej Tigipko, dakle, ima dve opcije – da bude premijer i da kao takav upravlja Ukrajinom, ili da se pretvori u pukog opozicionara bez ikakvog uticaja na dnevnu politiku. Obe opcije imaju svoju cenu i povlače sa sobom rast ili pad ugleda.

Naravno, sve te dileme mogu biti odložene za posle 7. februara kada će biti i zvanično izabran Juščenkov naslednik. Ali onda će mnogo šta biti drugačije, a za Tigipka, svakako, nepovoljnije.