Приштина све нервознија

„Више је него очигледно да у Приштини расте нервоза од исхода процеса пред Међународним судом правде. У овом тренутку је најважније сачувати прибраност и не реаговати непромишљено на покушаје провокација ма колико они за нас били болни. На жалост, очекујем да ће тога бити и у будућности”, каже у разговору за „Политику” Вук Јеремић, министар спољних послова коментаришући хапшења и малтретирања којима су протеклих дана били изложени Срби и неки високи државни функционери Србије који су долазили на Косово.

„Оно што у дипломатском смислу можемо да учинимо је да на оштар начин у релевантном међународном форуму протестујемо сваки пут када се прекрши Резолуција 1244, али и доведу у питање основне цивилизацијске вредности, као што је право на слободу кретања. Након једне такве оштре интервенције Србије у Савету безбедности у петак поводом најаве Међународне цивилне канцеларије Питера Фејта о плановима за интеграцију севера Косова, уследило је званично изјашњавање Европске уније на прекјучерашњем састанку у Бриселу да ЕУ не стоји иза тих „планова”. Били смо сведоци де факто повлачења кључних актера у том смислу.

ЕУ је рекла да не стоји иза Фејтовог плана, али није јасно да ли се они противе том плану. Да ли је Србија требало да тражи од ЕУ да јасно каже да не подржава Фејтове намере?

Они су искористили баш ту формулацију – да не подржавају те планове. Будући да се ЕУ на тако експлицитан начин изјаснила, мислим да не постоји опасност од покушаја спровођења тог плана, јер иза њега не стоји ни Кфор. Било је изузетно важно то на резолутан начин покренути на највишој инстанци, као што је учинио председник Тадић на СБ, и то је уродило плодом. Ми ћемо наставити блиску сарадњу са међународним организацијама које оперишу на територији покрајине у складу са одлукама СБ. Међународна цивилна канцеларија није једна од њих.

Ако иза Фејта који је специјални изасланик ЕУ не стоји ЕУ, ко стоји иза њега?

Проблем је зачет приликом именовања Питера Фејта, јер је симултано постављен на две различите функције. Једна је специјални изасланик ЕУ, а друга директор Међународне цивилне канцеларије. Једна је легална, друга није. Он је ту изјаву дао у функцији шефа Међународне цивилне канцеларије. Од почетка смо указивали да то што обавља две функције може довести до комликација, и управо је то оно што се десило.

И председник Тадић, а и ви сте недавно рекли да ће ова година бити година у којој ће се створити политичке прилике за проналажење решења за Косово. На чему темељите такву оцену?

По свему судећи дели нас свега неколико месеци од изјашњавања Међународног суда правде по питању да ли је једногласно проглашење независности у складу са међународним правом. Имамо разлога да будемо оптимисти, и када став суда буде саопштен мислим да ће у политичком смислу бити створен један нови квалитет, нова реалност. Верујем да се после тога неће повећавати број земаља које признају Косово, тј. да неће бити могуће вршити притисак на земље које су се и до тада одупирале томе да подрже Приштину. Исто тако, биће релативно једноставно зауставити сваку евентуалну апликацију Косова за чланство у некој међународној организацији. Постаће очигледно да је неопходно пронаћи решење прихватљиво за све стране.

Не можемо бити сигурни да ће то мишљење бити најповољније за нас?

Ми очекујемо да ће мишљење бити такво да створи блокаду на путу којим су привремене институције на Косову досад ишле, а то је наметање те такозване нове реалности “ проглашене 17. фебруара 2008. године. Наш циљ је да уз помоћ мишљења суда, са већим или мањим дипломатским напорима, постигнемо то да Приштина не може више да настави путем једностраности, односно да прихвате да су се нашли на слепом колосеку. Што буде експлицитнија одлука суда то ће бити лакши наш дипломатски посао. У сваком случају, очекујем да ће бити могуће створити такве околности у којима ће постати очигледно да не постоји алтернатива наставку дијалога.

Генерални секретар УН Бан Ки Мује је недавно позвао Београд и Приштину да оставе по страни расправе о статусу зарад побољшања регионалне сарадње. Како то треба схватити?

Тај део извештаја није до краја прецизно интерпретиран у нашој јавности. Генерални секретар је рекао да треба трагати за флексибилним решењима како не би замрла регионална сарадња. Србија је до сада била изузетно конструктивна у том погледу, и тако ћемо наставити да се понашамо. Ми не спречавамо учешће привремених институција на регионалним скуповима, али једино прихватамо формат који је био установљен 1999. године приликом усвајања Резолуције СБ, а то је да делегација из Приштине може да седи иза табле „Унмик – Косово” у присуству представника УН. На томе смо досад инсистирали, наставићемо то да чинимо и у будућности. Политика Приштине да одбија учешће под таквим околностима, на жалост их води искључиво ка самоизолацији.

Ј. Церовина

-----------------------------------------------------------

О Поношу

Како објашњавате читаву ствар са генералом Здравком Поношом, био је непожељан у једном министарству које води ДС, а дошао у друго које такође води ДС?

Генерал Понош је на нови посао прешао из Војске Србије, а то је институција која није партијског, већ професионалног карактера. Садашња функција генерала Поноша у Министарству спољних послова је такође професионална и сматрам да он има све квалификације да је успешно обавља. Његово постављење нема везе са било чијим политичким опредељењем. Иначе, генерал Понош није члан ниједне странке.