Скупоцени чувар здравља

Чачак – На зеленој пијаци у центру Чачка ове седмице домаћи бели лук изложен је тек на неколико тезги и смрзнути продавци, саопштавајући цену, користе својеврсни еуфемизам: 20 динара за главицу. Уколико купац упорно пита пошто је килограм, рећи ће му да кошта 800 динара.

Тај исти лук у ситним, неугледним главицама, колико прошлог октобра, такође на овом месту коштао је само 220 динара по килограму. Са новом, јануарском ценом, чак и са просечним српским приносом од три до четири тоне по хектару, произлази да су повртари који га гаје морали постати богаташи. Да ли је то могуће?

– Није. И поред тренутно високих цена произвођачи немају енормну зараду јер се ова биљка код нас гаји на уситњеним површинама и на традиционални, скоро праисторијски начин – каже за „Политику“ проф. др Радош Павловић (45), ванредни професор Агрономског факултета у Чачку на катедри за ратарство и повртарство.

Постојбина биљке јесте Иран, прихватили су је египатски фараони и писали о њој, а данас се, свуда по свету, гаји на око 400.000 хектара. У Европи расте на површинама од 94.000 хектара па би Србија, са 8.000 хектара под белим луком, могла да буде значајан произвођач на Старом континенту.

– У Србији се уопште не производи садни материјал већ се бели лук размножава вегетативно, дакле ченовима, а управо су они највише заражени вирусима и гљивичним патогенима. То блокира постизање бољих приноса. Једина селекција је у томе што се за садњу одвајају периферни, дакле крупнији ченови, јер могу дати бољу биљку – наводи Павловић.

Наш саговорник објашњава да би се здрав садни материјал могао добити применом културе ткива, узимањем експлантата са вршног дела клице, као што се чини за семе кромпира. Међутим, тај поступак код нас нико и не покушава, нити су српске фабрике лекова заинтересоване за лук као некад. Драгоцени алкалоид алицин из ове биљке фармацеути сада купују у иностранству, синтетизован, а и народ све чешће на трпезу износи лук увезен из Кине или Индије, где га има највише на свету. Тако се прави вишеструка штета, и девизна и здравствена.

– Увозни лук је, нема сумње, уочи транспорта посебно третиран заштитним средствима да не би проклијавао. Зато је главица из нашег повртњака неупоредиво здравија јер углавном није прскана – истиче професор.

Он наводи да бели лук није захтевна култура нити је сетва скупа. Потребно је око 100 килограма ченова за садњу на једном хектару, наводњавање, одбрана од корова, заштита од пламењаче. И Кинези свој извозни лук гаје на исти начин као ми, па су ипак нашли рачуницу да га развозе и продају у другим крајевима света. Стручњаци тврде да се применом здравог семена и савременог начина производње могу постићи приноси од пет до седам тона пролећног и од осам до девет тона озимог лука по хектару.

Љуто поврће има велики значај у исхрани због изразите лековитости.

– Она потиче од богатства етарских уља у белом луку, односно смеше разних сулфида, а основа је алицин који има високо фунгицидно дејство. Такође, научна испитивања потврђују народно веровање о посебно израженом бактерицидном деловању лука, што спречава разна обољења. Лук, поврх тога, садржи селен који има велику улогу у људском организму, нарочито за нормалан рад срца – рекао нам је Радош Павловић.

Иначе, килограм увозног белог лука на чачанској тржници и у радњама кошта од 230 до 270 динара.