Давос: криза није прошла

Према извештајима агенција
Давос – „Светски лидери опасно се заваравају ако мисле да је економско-финансијска криза прошла и да следи повратак на старо. Криза је темељно променила свет и ту стварност треба што пре прихватити”, упозорио је јуче Класу Шваб, оснивач и извршни директор Светског економског форума, током годишњег самита глобалне финансијске и политичке елите у монденском алпском зимовалишту.

Још непознато бреме ненаплативих кредита, нови талас задуживања држава, растућа незапосленост, нејасна глобална стратегија изласка из кризе... неки су од разлога за уверење да „светску економију до краја године највероватније чека ново посртање, више на Западу, мање у Азији”, надовезао се на Швабово упозорење Нуријел Рубини, професор економије на Универзитету Њујорк, који је шокирао окупљене у Давосу 2007. када је прогнозирао данашњу кризу.

„Какав привредни опоравак чека Запад ако се САД у 2010. години суочавају са дефицитом од преко 1.100 милијарди, ако будућност еврозоне није извесна, ако је Грчка, на пример, банкротирала, а размере привредних тешкоћа Шпаније тек излазе на видело? Азија из текуће кризе излази мање оштећена, али једносмерна узлазна линија тамошњих економија није загарантована, поготово кад се узму у обзир досадашње размере државних интервенција у финансијском сектору, нарасла буџетска задуживања и тврд однос према курсу локалних валута у односу на долар...” прецизирао је Рубини.

„Неочекивано силовити привредни опоравак Кине, Индије и низа других земаља у развоју током 2009. и истовремени анемични залет економија на Западу – указује на почетак двоколосечне маршруте глобалне економије у блиској будућности”, оценио је јуче амерички магазин „Форбс” анализирајући дебату у Давосу.

Квалитет будућих односа две водеће светске економије – САД и Кине, прве са стопом незапослености од 10 одсто и друге са стопом привредног раста од око 10 одсто – привукао је велику пажњу дебатног клуба разврстаног током форума у чак 230 радних група.

„Пекинг је у више наврата одбио могућност алијансе Г-2 са САД. Свет се помера из фазе великих економских несигурности у период великих политичких неизвесности. Диспаритет између највећег повериоца и највећег дужника – поготово у фази растућег популизма и протекционизма Обамине администрације – могао би бити политички отрован”, пренео је јуче амерички „Волстрит џорнал” изјаву Рагхурама Раџана, професора финансија на Универзитету у Чикагу. Излагање заменика кинеског премијера Ли Кеђијанга оцењено је међу учесницима као најважнији политички наступ другог радног дана форума у Давосу.

У међувремену, банкарска секција оштро се успротивила најновијем плану Барака Обаме да законима стеше профил и размере америчких финансијских институција. Иза Обамине „антибанкарске иницијативе” у Давосу је скоро усамљено стао амерички мултимилијардер Џорџ Сорос. Чувени берзански спекулант поздравио је план да се институционално обузда апетит за финансијским ризицима – који су и довели до текуће кризе – али је нагласио да је Обамин план „преурањен и сувише уопштен”. Банкама треба дати времена да се опораве, сматра Сорос.

„Бавећи се судбином својих бонуса и лиценце да манипулишу огромним сумама туђег новца, арогантни банкари ризикују да уназаде улогу финансијског сектора у процесу економског опоравка”, упозорио је јуче у Давосу синдикалиста Филип Џенкинс.  

„Рејтинг банкара у Давосу никада није био нижи. Водеће америчке банке управо исплаћују запосленима бонусе од укупно 150 милијарди долара. Што се њих тиче, тајминг форума у Давосу није могао бити гори”, оценио је „Волстрит џорнал”.

На периферији дебате о кључним променама данашњег међународног поретка и будућности тржишног капитализма, форум у Давосу отворио је јуче и низ регионалних тема о привредним изгледима Јужноафричке Републике, домету  економских амбиција Индије... На форуму је ове године упадљиво одсуство богатих шеиката из Персијског залива: Катар, Абу Даби и Дубаи ове зиме нису међу учесницима. На 40. Светском економском форуму не учествују ни представници из Србије, потврдио је јуче за „Политику” Ричард Елиот, помоћник директора бироа за медије.

Т. Вујић