Davos: kriza nije prošla

Prema izveštajima agencija
Davos – „Svetski lideri opasno se zavaravaju ako misle da je ekonomsko-finansijska kriza prošla i da sledi povratak na staro. Kriza je temeljno promenila svet i tu stvarnost treba što pre prihvatiti”, upozorio je juče Klasu Švab, osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, tokom godišnjeg samita globalne finansijske i političke elite u mondenskom alpskom zimovalištu.

Još nepoznato breme nenaplativih kredita, novi talas zaduživanja država, rastuća nezaposlenost, nejasna globalna strategija izlaska iz krize... neki su od razloga za uverenje da „svetsku ekonomiju do kraja godine najverovatnije čeka novo posrtanje, više na Zapadu, manje u Aziji”, nadovezao se na Švabovo upozorenje Nurijel Rubini, profesor ekonomije na Univerzitetu Njujork, koji je šokirao okupljene u Davosu 2007. kada je prognozirao današnju krizu.

„Kakav privredni oporavak čeka Zapad ako se SAD u 2010. godini suočavaju sa deficitom od preko 1.100 milijardi, ako budućnost evrozone nije izvesna, ako je Grčka, na primer, bankrotirala, a razmere privrednih teškoća Španije tek izlaze na videlo? Azija iz tekuće krize izlazi manje oštećena, ali jednosmerna uzlazna linija tamošnjih ekonomija nije zagarantovana, pogotovo kad se uzmu u obzir dosadašnje razmere državnih intervencija u finansijskom sektoru, narasla budžetska zaduživanja i tvrd odnos prema kursu lokalnih valuta u odnosu na dolar...” precizirao je Rubini.

„Neočekivano siloviti privredni oporavak Kine, Indije i niza drugih zemalja u razvoju tokom 2009. i istovremeni anemični zalet ekonomija na Zapadu – ukazuje na početak dvokolosečne maršrute globalne ekonomije u bliskoj budućnosti”, ocenio je juče američki magazin „Forbs” analizirajući debatu u Davosu.

Kvalitet budućih odnosa dve vodeće svetske ekonomije – SAD i Kine, prve sa stopom nezaposlenosti od 10 odsto i druge sa stopom privrednog rasta od oko 10 odsto – privukao je veliku pažnju debatnog kluba razvrstanog tokom foruma u čak 230 radnih grupa.

„Peking je u više navrata odbio mogućnost alijanse G-2 sa SAD. Svet se pomera iz faze velikih ekonomskih nesigurnosti u period velikih političkih neizvesnosti. Disparitet između najvećeg poverioca i najvećeg dužnika – pogotovo u fazi rastućeg populizma i protekcionizma Obamine administracije – mogao bi biti politički otrovan”, preneo je juče američki „Volstrit džornal” izjavu Raghurama Radžana, profesora finansija na Univerzitetu u Čikagu. Izlaganje zamenika kineskog premijera Li Keđijanga ocenjeno je među učesnicima kao najvažniji politički nastup drugog radnog dana foruma u Davosu.

U međuvremenu, bankarska sekcija oštro se usprotivila najnovijem planu Baraka Obame da zakonima steše profil i razmere američkih finansijskih institucija. Iza Obamine „antibankarske inicijative” u Davosu je skoro usamljeno stao američki multimilijarder Džordž Soros. Čuveni berzanski spekulant pozdravio je plan da se institucionalno obuzda apetit za finansijskim rizicima – koji su i doveli do tekuće krize – ali je naglasio da je Obamin plan „preuranjen i suviše uopšten”. Bankama treba dati vremena da se oporave, smatra Soros.

„Baveći se sudbinom svojih bonusa i licence da manipulišu ogromnim sumama tuđeg novca, arogantni bankari rizikuju da unazade ulogu finansijskog sektora u procesu ekonomskog oporavka”, upozorio je juče u Davosu sindikalista Filip Dženkins.  

„Rejting bankara u Davosu nikada nije bio niži. Vodeće američke banke upravo isplaćuju zaposlenima bonuse od ukupno 150 milijardi dolara. Što se njih tiče, tajming foruma u Davosu nije mogao biti gori”, ocenio je „Volstrit džornal”.

Na periferiji debate o ključnim promenama današnjeg međunarodnog poretka i budućnosti tržišnog kapitalizma, forum u Davosu otvorio je juče i niz regionalnih tema o privrednim izgledima Južnoafričke Republike, dometu  ekonomskih ambicija Indije... Na forumu je ove godine upadljivo odsustvo bogatih šeikata iz Persijskog zaliva: Katar, Abu Dabi i Dubai ove zime nisu među učesnicima. Na 40. Svetskom ekonomskom forumu ne učestvuju ni predstavnici iz Srbije, potvrdio je juče za „Politiku” Ričard Eliot, pomoćnik direktora biroa za medije.

T. Vujić