Повратак ЈУЛ-а?

Смена тужиоца Миољуба Виторовића и гласине да ће на његово место доћи кадар из ЈУЛ-а, вратили су на сцену ову заборављену странку. За њу Стеван Лилић, професор и председник Удружења правници за демократију, каже да је била симбол политичког злотвора, јер су људи препознали висок степен хипокризије и лицемерја, и због тога су јуловци били омражени, чак и од СПС-а. ЈУЛ је доживљаван као ударна песница режима Слободана Милошевића којa није имала ни помисао о милости према политичким противницима.

Зато је прича о именовању и даље безименог бившег јуловца на место у Специјалном тужилаштву поново вратила у јавност питање да ли су јуловци платили цену за своју политичку бахатост и за богаћење у време када је Србија сиромашила и да ли им је време да се врате у јавни живот.

Интензитет којим медији постављају ово питање није једнак. Када је Зоран Ђинђић изабрао Јована Пријића за специјалног тужиоца његово чланство у ЈУЛ-у није било дуговечна тема у медијима. Само су спорадична била помињања да је и Зоран Балиновац, помоћник у садашњем министарству правде, имао чланску карту партије Мирјане Марковић. Готово без речи је прошло да је, после шест година од покретања, застарео поступак против Ивана Марковића због клевете чланова "Отпора".

О реваншизму према ЈУЛ-у Драгана Кузмановић, генерални секретар, каже да су им децу тукли и избацивали из школа, а њих избацивали са посла или им давали неодговарајућа задужења. Понижавали су их на улици. "То је био погром над члановима ЈУЛ-а. Али, нас није издало наше чланство, већ руководство:бивши високи функционери имају своје фирме, болнице, телевизије, позоришта... Наши другови су се сместили по другим партијама", закључује.

Милован Бојић, некада директор државне клинике, сада има своју приватну болницу, на чијем је отварању, да би је освештао, био патријарх Павле. Љубиша Ристић, има позориште. Бориша Вуковић је успешан бизнисмен, његови партијски другови тврде да је неко време био и саветник Садама Хусеина.

Горан Матић, статутарни потпредседник ЈУЛ-а, по његовим речима, избачен из странке 2003. године, на нелегалној седници, са Љубишом Ристићем и Владимиром Штамбуком, каже да је његово дете мењало гимназију и град, а жена посао. Оцењује то као примитивизам, који се догађа када странке сиђу са власти. Матић живи у Сремској Митровици и неће да каже чиме се сада бави, мада је један од ретких који хоће да говори. "Није за новине." Недавно је објавио књигу "У милости анђела", коју је представљао на неким телевизијама и која је доживела фељтонизацију у НИН-у.

Матић каже да није народ урушио ЈУЛ већ Служба. "ЈУЛ су нападали и СПС, и опозиција и ДБ. Притисак на ЈУЛ је био организован унутар службе и у контексту новог режима. Само десет одсто напада на нас је долазило спонтано због људске природе и локалног примитивизма. На пример, ћерку Милована Бојића су ошишали до главе. Али таквих људи има свуда, Срби нису гори од Американаца. ’Отпор’ и ДС су вршили притисак телефоном, то је организована акција. Преврати се злоупотребљавају. Од ЈУЛ-а се сада ограђује и Мира Марковић", каже он.

Драгана Кузмановиће се у нечему неће сложити са Матићем. "Они нису избачени из партије већ су им узете функције због неактивности. А Мирјана Марковић је поднела највећу жртву, растурена јој је породица, а муж најблаже речено небригом убијен у Хагу", каже Кузмановић.

На свакоме је да процењује да ли је ЈУЛ окајао своје грехе. Највећа казна за ЈУЛ је што више суштински не постоји. Нема Мире – нема ЈУЛ-а, односно Мира је далеко – ЈУЛ је нигде. Драгана Кузмановић се са Миром Марковић чула телефоном последњи пут око сахране Слободана Милошевића. Каже да је ЈУЛ од 160 спао на педесетак одбора , без канцеларија и телефона, да је то "снага, јер су они прави левичари, за разлику од оних који су прошли и покупили оно што им је требало". О будућности странке Драгана Кузмановић каже да је беспредметно да се тако зове јер нема више Југославије. На ГО у Крагујевцу 2004. године одлучено је да се странка зове "Нова демократска левица", али то је сада у фази мировања, каже она. Страдања својој странци више не предвиђа, али каже "ЈУЛ ће бити дечји вртић после Г 17 плус."

У политици нико не зна колико је времена потребно да неко опере руке, окаје грехе. Лилић каже да је лустрација била неопходна, а да је извршена само на Медицинском факултету. Он подсећа да кривична дела не застаревају, а о политичкој и моралној одговорности каже: "У време старог Рима требало је да прође 40 година, што је читава једна генерација, да се такве ствари забораве".