Одбрана голубарске части

Голубарство у Србији никада није било уносан посао, а већина голубара једва саставља крај с крајем, тврди за „Политику” прослављени српски кошаркашки тренер и познати голубар Душан Дуда Ивковић. Према његовом мишљењу, слика која се последњих дана ствара у медијима о голубарима, како власницима високолетача, тако и одгајивачима писмоноша, акробатских и осталих раса голубова, не одговара реалности.

– Голубари су углавном занатлије, радничка класа. Има изузетака, буде ту и генерала, академика, врхунских сликара. Било је и спортских тренера, нисам ја једини тренер који чува голубове, али и врхунских музичара и певача. Међутим, у већини случајева голубари у данашњој Србији живе на граници егзистенције – објаснио је Ивковић, наводећи пример једног врхунског голубара који је, будући да је остао без посла и да је једва успевао да прехрани породицу, био принуђен да своје голубове уступи пријатељу на чување.

– Да врхунски голубови у Србији заиста имају велику новчану вредност, он би могао да прода неколико примерака и да настави да брине о својим голубовима. Али, једноставно, није тако – рекао је Ивковић, илуструјући ово податком да се цена младог голуба високолетача на Каленић пијаци, која је највећа голубарска пијаца у Београду, креће највише до 1.000 динара. Ивковић је навео да „има и екстремних случајева”, да појединци који су лако дошли до новца плаћају енормне суме за квалитетне примерке голубова. Наш саговорник каже и да би, бар према захтевима које стално добија, сигурно могао да прода доста голубова, али да то никада није чинио, већ их је увек само поклањао.

– Српски високолетач, односно београдски високолетач, јер га ја никада нисам другачије ни схватао, увек је пратио мене и моју породицу. У сваком уговору који сам у својој каријери потписивао, увек је као услов мог боравка и рада стајало да се мора обезбедити адекватно место где ће бити смештени и моји голубови. Родио сам се с голубовима, одрастао уз њих на Црвеном крсту. Целог живота били су део моје породице и схватао сам их увек као велики хоби. Голубарства је данас све мање у Београду, а све се више шири у остале делове Србије јер интензивна изградња Београда не дозвољава више људима да чувају голубове – рекао је Ивковић, најављујући да ће београдски голубари ове године, одржавањем свечане академије, али и издавањем пригодне монографије, обележити стогодишњицу свог постојања, будући да први подаци о организовању голубара у Београду датирају из 1910. године.

„Могуће је да голуб буде и разлог сукоба, да га неко злоупотреби за трансфер наркотика или да буде повод бомбашког обрачуна, како тврде неки београдски медији. Али, то су свакако ретке, екстремне појаве. Голуб је био и увек ће бити симбол мира и љубави”, закључио је Ивковић.

-----------------------------------------------------------

Мала зарада од продаје високолетача

Од око 15.000 регистрованих голубара, одгајивача српског високолетача у Србији, њих 9.000 су чланови Међуокружног савеза Србије, који је део Балканског савеза одгајивача ове расе, у коме се поред Србије налазе и Црна Гора и Босна и Херцеговина. Како је за „Политику” рекао Јован Баљ, председник Такмичарског одбора Балканског савеза, од трговине голубовима се у Србији нико није обогатио.

– Више од 95 одсто голубара у Србији су просечног имовног стања, а од препродаје високолетача нема велике зараде. На западу је трговина голубовима нешто развијенија, али не трговина високолетачима, већ писмоношама. Највећу цену достижу квалитетни голубови писмоноше из Белгије и Холандије, а купци су обично богати шеици, а у последње време Јапанци и Кинези – рекао је он.

М. А.