Odbrana golubarske časti

Golubarstvo u Srbiji nikada nije bilo unosan posao, a većina golubara jedva sastavlja kraj s krajem, tvrdi za „Politiku” proslavljeni srpski košarkaški trener i poznati golubar Dušan Duda Ivković. Prema njegovom mišljenju, slika koja se poslednjih dana stvara u medijima o golubarima, kako vlasnicima visokoletača, tako i odgajivačima pismonoša, akrobatskih i ostalih rasa golubova, ne odgovara realnosti.

– Golubari su uglavnom zanatlije, radnička klasa. Ima izuzetaka, bude tu i generala, akademika, vrhunskih slikara. Bilo je i sportskih trenera, nisam ja jedini trener koji čuva golubove, ali i vrhunskih muzičara i pevača. Međutim, u većini slučajeva golubari u današnjoj Srbiji žive na granici egzistencije – objasnio je Ivković, navodeći primer jednog vrhunskog golubara koji je, budući da je ostao bez posla i da je jedva uspevao da prehrani porodicu, bio prinuđen da svoje golubove ustupi prijatelju na čuvanje.

– Da vrhunski golubovi u Srbiji zaista imaju veliku novčanu vrednost, on bi mogao da proda nekoliko primeraka i da nastavi da brine o svojim golubovima. Ali, jednostavno, nije tako – rekao je Ivković, ilustrujući ovo podatkom da se cena mladog goluba visokoletača na Kalenić pijaci, koja je najveća golubarska pijaca u Beogradu, kreće najviše do 1.000 dinara. Ivković je naveo da „ima i ekstremnih slučajeva”, da pojedinci koji su lako došli do novca plaćaju enormne sume za kvalitetne primerke golubova. Naš sagovornik kaže i da bi, bar prema zahtevima koje stalno dobija, sigurno mogao da proda dosta golubova, ali da to nikada nije činio, već ih je uvek samo poklanjao.

– Srpski visokoletač, odnosno beogradski visokoletač, jer ga ja nikada nisam drugačije ni shvatao, uvek je pratio mene i moju porodicu. U svakom ugovoru koji sam u svojoj karijeri potpisivao, uvek je kao uslov mog boravka i rada stajalo da se mora obezbediti adekvatno mesto gde će biti smešteni i moji golubovi. Rodio sam se s golubovima, odrastao uz njih na Crvenom krstu. Celog života bili su deo moje porodice i shvatao sam ih uvek kao veliki hobi. Golubarstva je danas sve manje u Beogradu, a sve se više širi u ostale delove Srbije jer intenzivna izgradnja Beograda ne dozvoljava više ljudima da čuvaju golubove – rekao je Ivković, najavljujući da će beogradski golubari ove godine, održavanjem svečane akademije, ali i izdavanjem prigodne monografije, obeležiti stogodišnjicu svog postojanja, budući da prvi podaci o organizovanju golubara u Beogradu datiraju iz 1910. godine.

„Moguće je da golub bude i razlog sukoba, da ga neko zloupotrebi za transfer narkotika ili da bude povod bombaškog obračuna, kako tvrde neki beogradski mediji. Ali, to su svakako retke, ekstremne pojave. Golub je bio i uvek će biti simbol mira i ljubavi”, zaključio je Ivković.

-----------------------------------------------------------

Mala zarada od prodaje visokoletača

Od oko 15.000 registrovanih golubara, odgajivača srpskog visokoletača u Srbiji, njih 9.000 su članovi Međuokružnog saveza Srbije, koji je deo Balkanskog saveza odgajivača ove rase, u kome se pored Srbije nalaze i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Kako je za „Politiku” rekao Jovan Balj, predsednik Takmičarskog odbora Balkanskog saveza, od trgovine golubovima se u Srbiji niko nije obogatio.

– Više od 95 odsto golubara u Srbiji su prosečnog imovnog stanja, a od preprodaje visokoletača nema velike zarade. Na zapadu je trgovina golubovima nešto razvijenija, ali ne trgovina visokoletačima, već pismonošama. Najveću cenu dostižu kvalitetni golubovi pismonoše iz Belgije i Holandije, a kupci su obično bogati šeici, a u poslednje vreme Japanci i Kinezi – rekao je on.

M. A.