Спас за Велики бачки канал

НОВИ САД – У Извршном већу АП Војводине представљен је акциони план за чишћење Великог бачког канала, најзагађенијег водотока у Европи. Колики се значај придаје овом подухвату указује и чињеница да је екипу званичника и стручњака приликом образлагања пројекта предводио војвођански премијер мр Бојан Пајтић.

Он је том приликом скренуо пажњу да је канал који је изграђен пре око 200 година својевремено коришћен као пловни пут, али да данас, нарочито на делу који протиче кроз општине Црвенка, Кула, Врбас и Србобран, у дужини од око 20 километара, служи за отицање непрерађених индустријских и комуналних отпадних вода, тако да у научним круговима слови већ дуже време за најопаснији водоток на нашем континенту. Такав статус има због изузетно великог броја отровних материја које се испуштају у канал, а међу тешким металима присутна је и жива, што угрожава здравље најмање око 100 хиљада становника колико живи у ове четири војвођанске општине. Чак 10 процената индустријског загађења воде у Србији концентрисано је управо на овој деоници канала.

Иначе, Велики бачки канал спаја хидросистем Дунав – Тиса – Дунав од Бездана до Бечеја и његов је саставни део, а укупна дужина износи 130 километара. Уместо да у целини служи за одводњавање и наводњавање и снабдева чистом водом индустрију и рибњаке, постао је "депонија смрти", како га често називају због основане сумње да је узрочник и фаталних последица по људско здравље.

"Ситуација је веома алармантна и захтева спремност и одговорност свих надлежних да реализација акционог плана почне у најкраћем року", упозорио је председник Извршног већа Војводине.

Већ током ове седмице биће одржани разговори са представницима највећих и најопаснијих загађивача и општина на чијем је подручју загађеност најалармантнија. Највећи загађивачи по количини и концентрацији опасних материја су фабрика шећера у Црвенки и четири велика индустријска објекта у Врбасу: фабрика шећера "Бачка", индустрија меса "Карнекс", фарма свиња "Фармакоп" и индустрија уља "Витал". Статус врло опасних загађивача имају фабрика коже "Етерна" и фабрика арматуре "Истра" у Кули, с обзиром на то да су њихове отпадне воде "богате" хромом, никлом, цинком, бакром и другим тешким металима. Охрабрује, међутим, што "Истра" управо приводи крају уградњу пречистача за своје отпадне воде. Интересантан је податак да само Врбас испушта више загађене воде него цео Нови Сад и тек нешто мање него Београд.

Тако велику загађеност којој доприносе, поред поменутих, и многи други мањи индустријски и комунални загађивачи, Велики бачки канал једноставно не може да неутралише због своје ограничене проточне моћи која максимално може да достигне тек 25 кубних метара у секунди. С друге стране, проблем је и велика количина муља која се акумулирала у каналу у којем су присутни јони метала (гвожђе, олово, кадмијум, цинк, бакар, хром и манган), тако да је на појединим местима дубина воде у каналу, веровали или не, свега 30 сантиметара. Научно је доказано да азот и фосфор из Великог бачког канала доспевају чак до Црног мора, што говори о загађености ширег слива Дунава.

Како истиче директор Јавног водопривредног предузећа "Воде Војводине" Бранислав Радановић, основни циљ акционог плана је да најпре сви загађивачи престану са испуштањем непречишћене отпадне воде у канал, након чега би одмах почео рад на његовој санацији, која подразумева чишћење од муља и других талога, уклањање акватичне вегетације и друге ревитализационе послове. Детаљна истраживања и анализе су показале да било какви радови на санацији канала немају смисла док се не уклоне узроци загађивања.

Радановић упозорава да се зато загађење које траје деценијама и не може решити преко ноћи. По његовој процени, процес ће трајати седам-осам година, под условом да се у подухват укључе сви надлежни и одговорни, почев од загађивача до државних органа.

--------------------------------------------------------------------------

Помоћ Норвешке и Чешке

Саставни део акционог плана је и пројекат ревитализације Великог бачког канала на чијој је изради током протекле три године радио и ових дана га окончао Институт за истраживање вода Норвешке, у сарадњи са војвођанским Секретаријатом за заштиту животне средине и одрживи развој. Норвешки институт указује да изградња централног постројења за пречишћавање отпадних вода мора да буде почетна тачка у овом важном послу. Постројење је већ пројектовано и припремљено за тендер захваљујући донацијама, такође, из Норвешке. Биће засновано на биолошкој обради у циљу уклањања органских материја, док би касније било оспособљено и за уклањање азота. Примаће 275 литара отпадне воде у секунди, коштаће 13 и по милиона евра, а може се изградити за око 18 месеци.

Програм за уклањање 350 хиљада кубних метара муља и за рехабилитацију канала и његових обала, уз помоћ донација из Чешке је такође скоро завршен.