Телефонски попуст на вожњу поделио таксисте

Попуст на телефонски позив поново је поделио таксисте. Већина такси удружења залаже се за укидање ове повластице за муштерије, против чега су мање такси асоцијације које се на тржишту боре различитим попустима, од којих је један и умањен рачун на телефонски позив. Док се не утврди јединствена цена, Београђани могу задовољно да трљају руке, јер ће просечну вожњу од шест километара плаћати 150 до 200 динара мање од цифре коју откуца таксиметар.

Теодор Гаћеша, власник „Пинк таксија”, сматра да је попуст на телефонски позив „смрт за возаче”, али да је добар за газде и власнике такси асоцијација.

– Уколико постоји законска могућност да таксисти у престоници возе по истој цени, онда би град морао да то спроведе. У том случају на светло дана изашао би квалитет и она удружења која понуде најбоље услуге опстала би на тржишту – рекао је Гаћеша.

Миливоје Армуш, председник „Беотаксија”,уверава да у одлуци о ауто-такси превозу пише да решење о највишој цени утврђује градоначелник, а не привредни субјекти.

– Одлука о попусту на телефонски позив нема правно утемељење. Не може нико у граду да каже да таксисти морају да избаждаре таксиметре, а да после ради ко шта хоће. Нигде у Закону о друмском саобраћају, нити у одлуци о ауто-превозу није записано да је дозвољено возити путнике до аеродрома по фиксној цени, а неки ипак то раде и нико им досад није написао казне– рекао је Армуш.

Дијана Марковић-Бајаловић, председница комисије за заштиту конкуренције, тврди да Закон о превозу у друмском саобраћају градоначелнику даје овлашћење да одређује максималну цену рада таксиста. То, међутим, не значи и минималне цене, као и укидање попуста.

– У Закону о ценама каже се да су све цене на слободном формирању, осим ако је неким другим прописом другачије уређено. Скупштина града није адреса на коју би таксисти требало да се обрате, већ је ово питање у надлежности Скупштине Србије. Оно што може да се уреди јесте да се такси превоз законски регулише – каже Дијана Марковић-Бајаловић.

Прописивањем јединствене цене такси превоза град би ограничио конкуренцију на штету потрошача и учесника на тржишту, онемогућавајући таксисте да се надмећу понудом ниже цене и квалитетније услуге.У свету постоје различита системска решења овог проблема. Можда би за Београд било прихватљиво слободно образовање цена.

– У Лондону су заузели становиште да тржиште одређује цену. Ако се њима исплати да возе по ценовнику који таксисти сами одреде, онда нико нема разлога да их у томе онемогућава. У том случају грађани могу телефонским позивом, или када зауставе возило да питају таксисту колико би их коштала вожња до жељене дестинације – објашњава Дијана Марковић-Бајаловић.