Роанове оцене не стоје

• Заменик специјалног изасланика УН за Космет Алберт Роан није прошлог петка дошао у најављену посету Београду. Имао је заказан састанак са председником Тадићем, али не и са премијером?

– Не улазим у то кога председник Републике прима. Амбасадор Роан је несумњиво био значајна личност у Министарству спољних послова Аустрије и дипломата са великим међународним искуством. Али мислим да је он до сада лоше обављао свој посао. Његова одговорност је највећа што разговори у Бечу до сада нису дали резултате, рекао је у разговору за "Политику" саветник премијера Србије и члан преговарачког тима за Космет Александар Симић.

• Шта замерате тим разговорима?

– Били су лоше припремљени, лоше вођени, нису се знала правила, не постоје записници, није се знало када се одржава следећи састанак, шта су обавезе. Оцену да су ти разговори били неуспешни дао је још у јуну представник ЕУ за спољнополитичку безбедност Хавијер Солана, рекавши у разговору са председником Владе Србије чак да је, што се њега тиче, бечки процес мртав. Ако узмемо да је Солана неутралан посматрач у тим разговорима, онда то није само моје лично мишљење.

• Има ли то везе са Роановим недоласком у Београд?

– Без обзира на образложење о здравственом стању, мора се рећи да је његов учинак у овом тренутку у такозваним нестатусним темама недовољан.

• Роан је изазвао једну врсту скандала својим недавним интервјуом "Политици". Како ви у том светлу видите његово посредовање?

И мене је изненадило до које мере је заменик специјалног изасланика показао одсуство такта. Не улазим у то је ли разлог била његова евентуална исцрпљеност, или вештина новинара да добије одговоре на питања која би саговорник радије избегао. У сваком случају, оцене које је господин Роан у том интервјуу дао, не само да надилазе његов тренутни мандат већ дубоко не стоје. И што је можда још важније, оне ће код народа Србије изазвати сумњу да међународни преговарачи заиста искрено желе да постигну договор у решавању косметског питања.

• Још није стигао званичан позив за састанак на највишем нивоу?

– Колико знам. није. Али и предлог да се одржи у Бечу вероватно је одраз комоције самог специјалног изасланика, с обзиром на то да је његов секретаријат стациониран у Бечу. Имајући у виду да Беч до сада симболише неуспешне разговоре, можда би требало променити локацију, можда би и сама промена места дала додатни мотив.

• Имате ли неки предлог?

– Потпуно је небитно, може то бити и Београд, може бити и негде на Космету. Председник Коштуница ранијем премијеру привремених институција на Космету предлагао је да то буде у Призрену, Гњилану, Пећи.

• Амбасадор САД у Београду Мајкл Полт је пре неки дан рекао да гласно понављање Београда да не пристаје на независност неће ништа помоћи. Како ви гледате на ту изјаву?

– Ја на то гледам са две стране: прво, господин Коштуница ће имати разговоре у УН и Вашингтону са креаторима спољне политике САД. Ти разговори ће вероватно бити значајни, али не бих рекао да ће бити одлучујући за ову фазу преговора. А то што је изрекао амерички амбасадор могу само да тумачим као изражавање ставова институције која га је послала, а то је Стејт департмент. Да ли приличи амбасадору било које државе, па макар и војно и економски најснажније државе на свету, да на тај начин води полемику са премијером једне земље – то је нешто што остављам дипломатској пракси.

• До дипломатског "лоптања" које указује на велике разлике у ставовима поводом Космета дошло је и између САД и Русије.

– Питање преговора о статусу јужне српске покрајине неодвојиво је од кретања у међународним односима. Један од разлога дипломатске турнеје Србије је жеља да нас кључни светски фактори боље разумеју и да оно што имамо да кажемо буде јасно изречено, да буде недвосмислено речено и да не буде касније неких заблуда да Србија неке ствари није рекла. Сви ће се, надам се, руководити важећим међународним поретком, са истим принципима. У супротном улазимо у стање које може да доведе до веће анархичности у међународним односима, него што је сада, а анархичност је везана са нестабилношћу. Нестабилност не годи грађанима како богатих, тако ни сиромашних земаља, како моћних, тако и мање моћних земаља.

• Решавање статуса Космета отвара за Србију многа питања. Како ће на њих одговорити влада?

– То није само правно и државно питање, није само питање да се некоме отима 15 одсто његове територије а да је то демократска, међународно призната и релативно уважена земља, већ истовремено и питање једнаког третмана. Ако је третман Срба био другачији у време када су, како то амбасадор Роан каже, водили агресивне ратове, како је онда могуће да третман буде идентичан у време када Срби не само да не воде агресивне ратове, већ воде агресивну кампању за компромис. Ако водите агресивну кампању за компромис, просто је невероватно да будете кажњавани исто као када сте "водили агресивне ратове".

• Који уступак у децентрализацији очекујете да учине косовски Албанци?

– Мислим да је тешко у овом тренутку од њих тражити уступке без озбиљног притиска међународне заједнице, која их је годинама охрабривала да ће добити нешто што им по праву не припада

• Како ће се онда "одглавити" ова ситуација?

–Одглавиће се тако што ће преговарачи морати да уложе велике напоре, какве до сада нису, да пронађу макар неке заједничке тачке, какве је било могуће пронаћи после друге рунде разговора о децентрализацији, када су у марту косметски Албанци суштински прихватили основне принципе из наше платформе. Уместо да је амбасадор Роан то искористио за тријумф бечких преговора, он је листу децентрализације толико проширио да смо почели да се бавимо "техникалијама", за које смо ми предлагали да их обављају за то стручни људи из надлежних министарстава.

• Верујете ли да постоји шанса да дође до замене преговарача?

– У то се не бих упуштао, али имајући у виду неуспех који је остварио заменик посредника, мислим да је на самом посреднику и у његовом интересу да макар свог заменика промени.

--------------------------------------------------------------------------

Не представља Србе

• Да ли ће међународна заједница бити у прилици да бира између предлога за децентрализацију "Српске листе за КиМ" Оливера Ивановића и предлога Београда? Ствара ли се тако паралелан систем за преговоре?

– Треба крајње отворено рећи да је Оливер Ивановић у ствари представник оних који желе да косметско питање што пре заврше и то на штету Србије. Он је то показао већ и тиме што је изашао на изборе противно вољи кључних институција, а најбољи показатељ кога он у ствари представља је подршка која се мери промилима, тако да о њему не бих трошио речи. И у Милошевићевом режиму било је министара који су били етнички Албанци, у српској делегацији у Рамбујеу 1999. године било је етничких Албанаца, али се јасно знало да они Албанце не представљају.