Неки нови Немци

Од нашег сталног дописника

Берлин, 10. јула – Завеса је спуштена и мегафешта, уистину глобалних размера – утакмице управо минулог првенства у фудбалу гледала је, посредством (све)моћне телевизије, кажу, 31 милијарда људи– која је целу земљу претворила у велики празник, завршена је.

Свет који је био "у гостима код пријатеља", званичан слоган мундијала, већ је отишао, и Немци се данас из чаробне "републике фудбала", којом су "владали" Бекенбауер и Клинсман, и "летњег сна", враћају у опору јаву свакодневице којој тон, увек болним пореским резовима и наметима, дају Меркелова и Минтеферинг (вицеканцелар).

И док се полако слеже "звездана прашина" шареног и блештавог карневала, који је дигао на ноге и држао месец дана у ванредном стању омаме и јаких емоција читаву нацију, сви се слажу у једном: највећи добитник управо минулог првенства у фудбалу били су – сами домаћини.

Догодило се, наиме, још једно "немачко чудо": пословично строги и готово мрзовољни Немци изненадили су и себе и свет експлозијом спонтане радости, опуштености и ведрине.

Под јужњачким сунцем

Под јужњачким сунцем неуобичајено за овдашње прилике врелог лета – неочекивани дар неба – многољудна земља се излила на градске улице и тргове који су, готово, узели примат догађајима у фудбалским аренама: мало је, констатују и сами експерти и фудбалски заљубљеници, утакмица које ће се памтити, али ће остати незаборавна та огромна енергија која је данима и ноћима зрачила са тих места на којима се, као у Берлину, око Бранденбуршке капије, повремено налазило и по милион људи.

У мору црно-црвено-златних застава, које су Немци, кажу, први пут готово листом носили, вешали на балконе и прозоре, качили на аутомобиле, неки читав букет, по једну за сваку победу националног тима, а да им то "нико није наредио", артикулисало се снажно осећање заједништва које су једни означили као "нови, позитивни патриотизам", појам који је, из историјских разлога, овде дуго звучао проблематично, а други га, хуморно крстили као "патриотизам", везујући га, искључиво, за велики "парти", фешту у којој је генерација компјутерских самотњака наједном открила неодољиву чар и потребу дружења и контаката.

Сви који су минулих недеља боравили овде, од фудбалских фанатика са разних страна света, до светских државника којих никад није било толико на једном месту, истичу у први план управо ту чињеницу: открили су "неке друге Немце" – циници, истина, нису сигурни да би домаћини тако лепо поднели победу коју су жарко прижељкивали, као пораз против Италије и освајање трећег места – и понели сасвим друкчију, позитивнију слику о Немачкој као отвореној, толерантној и заиста гостољубивој земљи.

Високи стандарди

И док се увелико расправља како одржати бар нешто од те енергије и ведрине којом је земља зрачила минулих дана, Немци почињу полако да своде рачуне, уочљиво задовољни сопственим учинком: најупућеније и најпозваније личности су констатовале да је ово досад најбоље организовано светско првенство у фудбалу и да ће будућим организаторима оваквих смотри – за две године следи европско (Аустрија, Швајцарска), а за четири године, опет, светско првенство (Јужна Африка) – бити врашки тешко да досегну немачке стандарде.

Немци су само у стадионе и инфраструктуру која је била непосредно у вези са великом спортском смотром, уложили грдне милијарде – милијарду и по евра за реконструкцију постојећих и изградњу нових стадиона и 3,7 милијарди у инфраструктуру.

Иако рачунају да је највећа добит управо она позитивна слика која је у свет отишла о њима, задовољни су, очигледно, и непосредним финансијским ефектима: планираних и очекиваних 430 милиона премашено је за двадесет милиона евра.

Похвале су упућена хотелијерима и гастрономима: нису подизали осетније цене, како се то, у оваквим приликама, и у другим земљама, готово по правилу догађало, свим видовима саобраћаја, који је беспрекорно функционисао, али, пре свега, мерама безбедности.

Непосредно уочи првенства овде се, наиме, страховало не само од уобичајених испада фудбалских фанатика и хулигана, него и од могућих терористичких напада, који би поништили сав труд и огромну енергију која је уложена у организацију првенства. Жучно се расправљало о евентуалном ангажовању Бундесвера, тенковима у близини стадиона, аеродрома и железничких станица, борбеним авионима и хеликоптерима над стадионима. Ништа се, срећом, сем спорадичних инцидената, није лоше догодило. "Превентива" је учинила своје – енглески и пољски хулигани, од којих се највише страховало, нису успели да кроче на немачко тле, сарадња са полицајцима из других земаља који су прискочили у помоћ функционисала је веома добро, а полицијски концепт који је укључивао "максималну љубазност" и, у исто време, "максималну одлучност" показао се као веома ефективан.

И, на крају, само време: уз мало кише на крају, ово је био заиста редак случај у туробној и суморној земљи када "сунце није залазило", с данима врелог лета, и температурама које су повремено прелазиле тридесет степени.