Neki novi Nemci

Od našeg stalnog dopisnika

Berlin, 10. jula – Zavesa je spuštena i megafešta, uistinu globalnih razmera – utakmice upravo minulog prvenstva u fudbalu gledala je, posredstvom (sve)moćne televizije, kažu, 31 milijarda ljudi– koja je celu zemlju pretvorila u veliki praznik, završena je.

Svet koji je bio "u gostima kod prijatelja", zvaničan slogan mundijala, već je otišao, i Nemci se danas iz čarobne "republike fudbala", kojom su "vladali" Bekenbauer i Klinsman, i "letnjeg sna", vraćaju u oporu javu svakodnevice kojoj ton, uvek bolnim poreskim rezovima i nametima, daju Merkelova i Mintefering (vicekancelar).

I dok se polako sleže "zvezdana prašina" šarenog i bleštavog karnevala, koji je digao na noge i držao mesec dana u vanrednom stanju omame i jakih emocija čitavu naciju, svi se slažu u jednom: najveći dobitnik upravo minulog prvenstva u fudbalu bili su – sami domaćini.

Dogodilo se, naime, još jedno "nemačko čudo": poslovično strogi i gotovo mrzovoljni Nemci iznenadili su i sebe i svet eksplozijom spontane radosti, opuštenosti i vedrine.

Pod južnjačkim suncem

Pod južnjačkim suncem neuobičajeno za ovdašnje prilike vrelog leta – neočekivani dar neba – mnogoljudna zemlja se izlila na gradske ulice i trgove koji su, gotovo, uzeli primat događajima u fudbalskim arenama: malo je, konstatuju i sami eksperti i fudbalski zaljubljenici, utakmica koje će se pamtiti, ali će ostati nezaboravna ta ogromna energija koja je danima i noćima zračila sa tih mesta na kojima se, kao u Berlinu, oko Brandenburške kapije, povremeno nalazilo i po milion ljudi.

U moru crno-crveno-zlatnih zastava, koje su Nemci, kažu, prvi put gotovo listom nosili, vešali na balkone i prozore, kačili na automobile, neki čitav buket, po jednu za svaku pobedu nacionalnog tima, a da im to "niko nije naredio", artikulisalo se snažno osećanje zajedništva koje su jedni označili kao "novi, pozitivni patriotizam", pojam koji je, iz istorijskih razloga, ovde dugo zvučao problematično, a drugi ga, humorno krstili kao "patriotizam", vezujući ga, isključivo, za veliki "parti", feštu u kojoj je generacija kompjuterskih samotnjaka najednom otkrila neodoljivu čar i potrebu druženja i kontakata.

Svi koji su minulih nedelja boravili ovde, od fudbalskih fanatika sa raznih strana sveta, do svetskih državnika kojih nikad nije bilo toliko na jednom mestu, ističu u prvi plan upravo tu činjenicu: otkrili su "neke druge Nemce" – cinici, istina, nisu sigurni da bi domaćini tako lepo podneli pobedu koju su žarko priželjkivali, kao poraz protiv Italije i osvajanje trećeg mesta – i poneli sasvim drukčiju, pozitivniju sliku o Nemačkoj kao otvorenoj, tolerantnoj i zaista gostoljubivoj zemlji.

Visoki standardi

I dok se uveliko raspravlja kako održati bar nešto od te energije i vedrine kojom je zemlja zračila minulih dana, Nemci počinju polako da svode račune, uočljivo zadovoljni sopstvenim učinkom: najupućenije i najpozvanije ličnosti su konstatovale da je ovo dosad najbolje organizovano svetsko prvenstvo u fudbalu i da će budućim organizatorima ovakvih smotri – za dve godine sledi evropsko (Austrija, Švajcarska), a za četiri godine, opet, svetsko prvenstvo (Južna Afrika) – biti vraški teško da dosegnu nemačke standarde.

Nemci su samo u stadione i infrastrukturu koja je bila neposredno u vezi sa velikom sportskom smotrom, uložili grdne milijarde – milijardu i po evra za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih stadiona i 3,7 milijardi u infrastrukturu.

Iako računaju da je najveća dobit upravo ona pozitivna slika koja je u svet otišla o njima, zadovoljni su, očigledno, i neposrednim finansijskim efektima: planiranih i očekivanih 430 miliona premašeno je za dvadeset miliona evra.

Pohvale su upućena hotelijerima i gastronomima: nisu podizali osetnije cene, kako se to, u ovakvim prilikama, i u drugim zemljama, gotovo po pravilu događalo, svim vidovima saobraćaja, koji je besprekorno funkcionisao, ali, pre svega, merama bezbednosti.

Neposredno uoči prvenstva ovde se, naime, strahovalo ne samo od uobičajenih ispada fudbalskih fanatika i huligana, nego i od mogućih terorističkih napada, koji bi poništili sav trud i ogromnu energiju koja je uložena u organizaciju prvenstva. Žučno se raspravljalo o eventualnom angažovanju Bundesvera, tenkovima u blizini stadiona, aerodroma i železničkih stanica, borbenim avionima i helikopterima nad stadionima. Ništa se, srećom, sem sporadičnih incidenata, nije loše dogodilo. "Preventiva" je učinila svoje – engleski i poljski huligani, od kojih se najviše strahovalo, nisu uspeli da kroče na nemačko tle, saradnja sa policajcima iz drugih zemalja koji su priskočili u pomoć funkcionisala je veoma dobro, a policijski koncept koji je uključivao "maksimalnu ljubaznost" i, u isto vreme, "maksimalnu odlučnost" pokazao se kao veoma efektivan.

I, na kraju, samo vreme: uz malo kiše na kraju, ovo je bio zaista redak slučaj u turobnoj i sumornoj zemlji kada "sunce nije zalazilo", s danima vrelog leta, i temperaturama koje su povremeno prelazile trideset stepeni.