Европа у дефанзиви

Од нашег сталног дописника
Брисел, 4. фебруара – Одговор на питање ко представља Европску унију на светском нивоу и даље није једноставан као што се чинило јесенас када је ратификован Лисабонски уговор, а тадашњи белгијски премијер Херман ван Ромпај изабран за сталног председавајућег Савета ЕУ. Ово питање поново је отворено након што је амерички председник Барак Обама одбио позив за учешће на самиту ЕУ и САД у Мадриду.

Шпанско ротирајуће шестомесечно председавање не разликује се од претходних када ЕУ није имала председника. Мадрид се труди да игра традиционалну лидерску улогу, а мајски самит у Мадриду требало је да буде круна шпанског председавања. Самит је ипак убрзо отказан када је Обама саопштио да не жели да учествује и подсетио да је прошле године шест пута посетио Европу.

Европска јавност реаговала је пре свега оценом да се још једном показало да свет на ЕУ гледа као на економску, али не и политичку силу, као и да је лидерство ЕУ још једном потврдило слабости. Ромпај је такође реаговао тврдњом да је несуђени мадридски самит припремала влада шпанског премијера Хосеа Луиса Сапатера. „Стално председништво ЕУ није било укључено у припреме”, саопштили су у Ромпајевом кабинету.

„Морамо бити у стању да нашим пријатељима у Северној Америци покажемо да Европа постоји и да у сложеном свету најбоље можемо да бранимо наше вредности ако САД и Европа иду руку под руку. Европа је стално у дефанзиви, али не би морало тако да буде. Нема разлога за страх од Г-2 (САД и Кина)”, казао је данас Мигел Ангел Моратинос, шеф шпанске дипломатије пред спољнополитичким одбором Европског парламента у Бриселу. Моратинос је образложио „кашњење самита” због неусклађеног календара обавеза, али је и наговестио да Обамина одлука неће проћи без последица. „Амбициозни нови трансатлантски планови могу бити одложени”, казао је Моратинос.

Поред тога што је требало да буде важан за Шпанију, самит је могао да буде још важнији за ЕУ. Кетрин Ештон, европски високи представник за спољне послове и безбедност, требало је први пут да представи циљеве уједињене бриселске дипломатије. Позив из Мадрида дошао је у тренутку када је Брисел желео да поправи лош утисак после неуспелог самита УН о климатским променама који је одржан децембра прошле године у Копенхагену.

Западни медији цитирали су изјаву неименованог високог америчког званичника који је оценио да је за конфузију у европској спољној политици крива управо ЕУ. Иако Лисабонски уговор предвиђа будуће постојање шестомесечних ротирајућих циклуса председавања ЕУ, улога земаља које се смењују на том месту требало би да буде мање важна. Шпанија као велика и важна држава ЕУ још користи сва права која припадају земљи која председава ЕУ, а Брисел још није успоставио све потребне механизме којима би се власт пренела на централни ниво.

До промене у институционалном деловању ЕУ требало би да дође у другој половини текуће године када Белгија буде преузела надлежности председавајуће државе. Тада би требало очекивати да Белгијанци, склони политичком компромису, одустану од надметања за лидерство у ЕУ и тај посао препусте свом земљаку Ромпају. То се временски поклапа са намерама Ештонове да формира свој акциони спољнополитички тим и почне да делује у име целе ЕУ.

Владимир Јокановић