Evropa u defanzivi

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 4. februara – Odgovor na pitanje ko predstavlja Evropsku uniju na svetskom nivou i dalje nije jednostavan kao što se činilo jesenas kada je ratifikovan Lisabonski ugovor, a tadašnji belgijski premijer Herman van Rompaj izabran za stalnog predsedavajućeg Saveta EU. Ovo pitanje ponovo je otvoreno nakon što je američki predsednik Barak Obama odbio poziv za učešće na samitu EU i SAD u Madridu.

Špansko rotirajuće šestomesečno predsedavanje ne razlikuje se od prethodnih kada EU nije imala predsednika. Madrid se trudi da igra tradicionalnu lidersku ulogu, a majski samit u Madridu trebalo je da bude kruna španskog predsedavanja. Samit je ipak ubrzo otkazan kada je Obama saopštio da ne želi da učestvuje i podsetio da je prošle godine šest puta posetio Evropu.

Evropska javnost reagovala je pre svega ocenom da se još jednom pokazalo da svet na EU gleda kao na ekonomsku, ali ne i političku silu, kao i da je liderstvo EU još jednom potvrdilo slabosti. Rompaj je takođe reagovao tvrdnjom da je nesuđeni madridski samit pripremala vlada španskog premijera Hosea Luisa Sapatera. „Stalno predsedništvo EU nije bilo uključeno u pripreme”, saopštili su u Rompajevom kabinetu.

„Moramo biti u stanju da našim prijateljima u Severnoj Americi pokažemo da Evropa postoji i da u složenom svetu najbolje možemo da branimo naše vrednosti ako SAD i Evropa idu ruku pod ruku. Evropa je stalno u defanzivi, ali ne bi moralo tako da bude. Nema razloga za strah od G-2 (SAD i Kina)”, kazao je danas Migel Angel Moratinos, šef španske diplomatije pred spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta u Briselu. Moratinos je obrazložio „kašnjenje samita” zbog neusklađenog kalendara obaveza, ali je i nagovestio da Obamina odluka neće proći bez posledica. „Ambiciozni novi transatlantski planovi mogu biti odloženi”, kazao je Moratinos.

Pored toga što je trebalo da bude važan za Španiju, samit je mogao da bude još važniji za EU. Ketrin Ešton, evropski visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednost, trebalo je prvi put da predstavi ciljeve ujedinjene briselske diplomatije. Poziv iz Madrida došao je u trenutku kada je Brisel želeo da popravi loš utisak posle neuspelog samita UN o klimatskim promenama koji je održan decembra prošle godine u Kopenhagenu.

Zapadni mediji citirali su izjavu neimenovanog visokog američkog zvaničnika koji je ocenio da je za konfuziju u evropskoj spoljnoj politici kriva upravo EU. Iako Lisabonski ugovor predviđa buduće postojanje šestomesečnih rotirajućih ciklusa predsedavanja EU, uloga zemalja koje se smenjuju na tom mestu trebalo bi da bude manje važna. Španija kao velika i važna država EU još koristi sva prava koja pripadaju zemlji koja predsedava EU, a Brisel još nije uspostavio sve potrebne mehanizme kojima bi se vlast prenela na centralni nivo.

Do promene u institucionalnom delovanju EU trebalo bi da dođe u drugoj polovini tekuće godine kada Belgija bude preuzela nadležnosti predsedavajuće države. Tada bi trebalo očekivati da Belgijanci, skloni političkom kompromisu, odustanu od nadmetanja za liderstvo u EU i taj posao prepuste svom zemljaku Rompaju. To se vremenski poklapa sa namerama Eštonove da formira svoj akcioni spoljnopolitički tim i počne da deluje u ime cele EU.

Vladimir Jokanović