Ни Сједињене Америчке Државе, ни Контакт група, па ни сам Савет безбедности Уједињених нација не могу Косову да дају независност. То може само Србија. Ако се одрекне дела своје територије. Ово није само став власти у Београду и Москви ("Русија би признала независност тек ако је прихвати и Србија", рекао је шеф спољнополитичког одбора Думе Константин Косачов после састанка са Агимом Чекуом), већ и мишљење водећих стручњака за међународно право с којима су разговарали новинари "Политике".

И баш због тога Запад толико притиска власти у Београду да признају "стање на терену", "де факто независност" и да "грађанима објасне да је Косово изгубио Слободан Милошевић". Ако би се Србија добровољно одрекла Покрајине, онда не би било правног преседана. Јер, дешавало се да државе прихвате ампутацију једног свог дела, али се још ниједном у свету није десило да се један део територије суверене државе прогласи независним без пристанке те државе. То био преседан.

"Чак и ако кажу да то не би био преседан, ако кажу да је становништво пропатило за време Милошевићевог режима и да зато одлучују да та територија постане нова независна држава, они знају да је то преседан. Чак и ако кажу да није. Ако имате пса и кажете да то није пас, нажалост за вас, он ће и даље бити пас", објашњава Марсело Коен, један од водећих стручњака у Европи за међународно право.

Такав опасни преседан могли би да искористе становници многих спорних области у свету које траже независност. Списак тих области је дуг: Чеченија, Јужна Осетија, Квебек, Баскија и Тибет само су неке од њих.

Мањине које у тим регијама чине већинско становништво немају право на самоопредељење, као што то право немају ни Албанци са Косова и Метохије. То је став и домаћег и међународног права. Има неких примера у свету да држава сама призна плуралитет народа. То је у свом уставу урадила Етиопија. Али, ако то није случај, онда важи принцип једна држава–један народ. У Шпанији тако нема баскијског или каталонског народа, у Француској нема корзиканског народа. Са правне тачке, постоји само шпански, односно француски народ. Исто важи и за Швајцарску. Постоји један швајцарски народ, са разним компонентама, али је то један народ. У једној држави не може бити неколико оних који полажу право на самоопредељење, већ само један и то је цео народ. Ако се примењује право на самоопредељење, онда цео народ Србије треба питати шта да се ради са делом територије. Исто важи и за Француску. Чак и ако већина становника Корзике гласа за независност, они просто не могу да је добију. И са становишта домаћег права и са становишта међународног права. Та идеја, кажу стручњаци, важи и за Косово, нема никакве разлике. Пракса је у тим питањима веома конзистентна, тврде они, помињући да је Врховни суд Канаде то веома јасно рекао у вези са могућом једностраном објавом независности Квебека. Становници те покрајине у којој се говори француски не могу сами да одлуче.

Међутим, Сједињене Државе су неколико пута до сада кршиле међународно право – бомбардовање СР Југославије и напад на Ирак изведени су у супротности са прихваћеним нормама. Да ли ће и случају статуса Косова и Метохије бити исто или је међународно право једина арена у којој суперсила не може да уради оно што би хтела? Сада Вашингтон не може да користи војну силу, али на ту силу може да се позива док притиска Србију да прихвати независност. Френк Визнер, специјални амерички изасланик за утврђивање статуса, нагласио је то у једном недавном интервјуу. "Верујем да САД имају посебну одговорност за Косово. Ми смо покушавали да приведемо рат крају... САД ће бити део исхода. Ми смо спремни и да наши војници остану... Имаћемо јаку дипломатску мисију (у Приштини). Основаћемо фонд за помоћ и обнову Косова", рекао је Визнер, коме се поново "омакла" реч независност док је говорио о будућем статусу Покрајине.

Као хирургу у ратној болници, Американцима је стало да што пре закрпе отворени косовски прелом, па да се онда позабаве "тежим пацијентима" у другим деловима света. Последице такве погрешне терапије осетили би и Срби и Албанци.

Као прави лек, Србија мора да размисли о свим грешкама које су према Албанцима прављене у прошлости, из њих треба да учи и да направи добру основу за будуће односе. Албанци треба да схвате да су упућени на Србе и да би, уместо што сањају о територијама и независности, боље било да се позабаве заједничким животом. Исто тако, задатак државе Србије је да Албанцима понуди нешто због чега би они имали интерес да буду њени грађани.