Бол у грудима као аларм

Податак да је у нашој земљи у прошлој години потрошено око 4,6 милијарди динара на лекове за кардиоваскуларне болести који се издају на рецепт, говори у прилог томе да се број грађана са срчаним проблемима из године у годину повећава. Према речима Владана Игњатовића, из Републичког завода за здравствено осигурање, становницима Србије је у 2005. години издато чак 26.000.000 кутијица лекова, а претпоставља се да је половина медикамената отишла на лечење житеља главног града.

Др Бране Миловановић, из Клиничко-болничког центра "Бежанијска коса", каже да је код нас, одмах иза Русије, највећи проценат оболелих управо од кардиоваскуларних обољења и напомиње да је то последица дугогодишњег живљења у ратним околностима и транзицији.

– На сваки бол у грудима и осећање нелагодности треба се јавити кардиологу да би лечење почело на време. Нажалост, већина грађана на то заборави чим тегобе прођу – истакао је др Миловановић.

Лекари кажу да су срчана обољења у највећем броју случајева узрокована атеросклерозом, односно променама на крвним судовима срца и можданим крвним судовима. Реч је о процесу накупљања холестерола и других масних материја на зиду артерија, што доводи до формирања атеросклеротичне плочице, која може у једном тренутку да прсне, а да човек није ни имао знаке обољења.

Др Петар Попов, из Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње", објаснио је да атеросклероза најчешће погађа мушкарце, јер су жене због полних хормона углавном заштићене до периода менопаузе.

– Од тог тренутка даме се изједначавају по броју оболелих са мушкарцима. Међутим, има и четрдесетогодишњакиња којима је неопходна операција, што је раније било незамисливо. У нашој установи недељно оперишемо између 30 и 35 болесника, а ускоро ћемо имати тачне податке о броју пацијената и указаним интервенцијама – истакао је др Попов.

Проф. др Милица Лазовић каже да једино редовна провера здравља може сузбити ову болест 21. века. Иако се још не знају прецизни узроци настанка обољења, докторка Лазовић тврди да је добро познато да у факторе ризика спадају гојазност, висок крвни притисак, недовољна физичка активност, пушење, шећерна болест, али утицај има и наслеђе.

– Развијене земље света су се пре 20 година суочиле са овим проблемом и предузеле су ригорозне мере да би спречили даље оболевање. Нажалост, наш проблем је непостојање примарне превенције. Уколико постоји генетска предиспозиција да дете оболи, онда оно редовно мора да се бави физичким активностима. Уколико дође до једног можданог удара или инфаркта миокарда треба учинити све да до те појаве не дође поново – нагласила је Лазовићева и додала да је решење у спровођењу антистрес програма путем релаксационих вежби, које имају за циљ да смање напетост присутну на сваком кораку због брзог начина живота у граду.

– Много се говори о скупој технологији у кардиохирургији која се мери милионима евра, а нико не схвата колико је важно уложити мало новца у превенцију, јер би тако и потребе људи за кардиохирургијом биле неупоредиво мање. Рецимо, на тржишту су присутни апарати којима се мери тежина човека, количина масноћа и мишића у организму, као и какав је састав електролита. Затим, стручњаци праве програме физичких активности, начина исхране и прате здравствено стање. Све ово не кошта много, а пуно значи – објаснила је др Лазовић.