Могло је и боље

Најављиван као највећи музички фестивал у Европи, "Егзит" је у понедељак рано ујутру затворио своје капије до следеће године. Овогодишњи фестивал памтићемо по неколико изванредних концерата, што је за публику и најважније, слабијој посећености од очекиване и лошој организацији која, нажалост, траје од његовог оснивања.

У музичком смислу "Егзит" је оправдао назив највећег фестивала у југоисточној Европи. За четири дана наступале су актуелне звезде светске продукције, попут група "Кардиганс", "Франц Фердинанд", "Калт", Дизиjа Раскала, Морисија, састава HIM и Билија Ајдола, "Пет шоп бојса" и "Сизор систерса". Више од 200 извођача, укључујући и најеминентније музичаре из наше земље, као и из бивших југословенских република, појавило се на Петроварадину.

Велики је успех окупити сва ова имена на једном месту и то је највеће достигнуће овогодишњег фестивала. Oрганизатори су очекивали 200.000 љубитеља музике што се није десило, а најслабије посећено било је завршно вече, које је требало да буде велико финале! Можда су лошијој посети кумовале и цене улазница које су, примера ради, за треће вече коштале 2.790 динара, што је за џеп просечног љубитеља музике у Србији много.

Идеја организатора била је да у Нови Сад на "Егзит" привуче што више туриста из иностранства, што им је успело само делимично, јер је током фестивала у главном граду Војводине боравило око 15.000 странаца. Међу њима најбројнији су били Енглези, Словенци и Хрвати, а било је гостију и из Француске, Румуније, Ирске, Словачке... Срели смо и неколико туриста са Новог Зеланда и из Аустралије коју су били одушевљени Србијом, добром храном и јефтиним пивом. О музици су тек успутно причали.

Сви они проблеми који од почетка прате фестивал, ни овога лета нису изостали! Велика количина заплењених наркотика, непрофесионалан однос према новинарима и осталим "радницима" који из године у годину "на сва врата" рекламирају овај догађај, пропусти када су посетиоци у питању..., само су неке од ствари које се могу замерити организаторима ове манифестације. Пресцентар је радио до поноћи, иако се већина догађаја завршавала у раним јутарњим часовима. Да није љубазног особља, које је понекад излазило у сусрет да се остане који минут дуже, велика већина писаних медија не би ни имала извештаје. Организатори су имали чудне критеријуме када је реч о новинарима коју су имали право да уђу иза сцене. Пробрани су имали привилегију да гледају концерте са саме бине. Остали су били принуђени да се сналазе међу масом. Слична ствар била је и са повлашћеним пролазима, а само одабранима је било дозвољено да на лакши начин дођу до пресцентра или главне бине. Ретки су били новинари који су успели да дођу до најатрактивнијих извођача.

Оно што такође чуди јесте и чињеница да организатори никако да схвате да је 20 бина превише! Током фестивала већина сцена је била полупразна, а на некима су музичари свирали пред десетак људи. Разноврсност јесте добра, али треба имати границе и запитати се да ли има публике за тако нешто.  

Музички "Егзит" су обележили наступи група "Франц Фердинанд", Билија Ајдола, "Пет шоп бојса" и "Сизор систерса" на главној бини.