Смрт терористе

У једној од својих првих вести о смрти Шамиља Басајева, новинска агенција Асошијетед прес јавила је да је убијен "вођа побуњеника који је прихватио одговорност за најгоре терористичке нападе у Русији". Западна штампа је доста опрезна и шкрта при употреби речи терориста. Терористи су обично они који нападају западне циљеве, док се припадници УЧК, талибани и слични другови по оружју најчешће називају побуњеницима, одметницима или чак борцима за слободу.

Већ јуче су, међутим, два ударна редакцијска коментара у два водећа америчка дневна листа, "Вашингтон посту" и "Њујорк тајмсу", осванула са истим насловом: "Смрт терористе".Дописник "Њујорк тајмса" из Москве је претходне вечери, на прву лопту и помало еуфоричним тоном, јавио редакцији да је убиство Басајева "ван сваке сумње огромна политичка и психолошка победа Путина и Русије".

Овај тон и речник америчка штампа ретко користи за Русију и њеног председника. Америчко-руски односи су последњих година захладнели, што се не да видети само из штампе. Смрт терористе на неочекиван начин зближила је две нације.

Нема у томе ничег за злурадост и подсмех. Лако је препознатљива и готово опипљива америчка нада која се крије иза подршке руском успеху у борби против терориста. Шамиљ Басајев је био "сушто зло" и "крволочни масовни убица", како сада о њему пишу америчке новине, али је његова судбина и доказ да зло не побеђује добро. Не зато што је Басајева на крају разнео подметнути руски експлозив, већ зато што га је његова сопствена свирепост, и пре руског експлозива, оставила без нових сабораца и сапутника. Кажу да су после масакра деце из школе у Бреслану, пред његовим методама устукнули и неки од његових најтврђих пратилаца. Експерт за Чеченију у московском Карнеги центру Алексеј Малашенко прекјуче је изјавио да су "млади престали да у њему виде идола и одбијали да приђу његовим јединицама", а Ендру Мекгрегор из Аберфојл центра за међународну безбедност у Торонту је рекао да је ово "крај једне ере" за читав чеченски сепаратистички покрет и да је и само постојање Басајева наносило међународну штету "побуњеницима". Уредница "Лос Анђелес тајмса" Сони Ефрон каже да је Басајев изгубио право на лидерство међу Чеченима оног дана када је "престао да напада руску војску и напао руску болницу" у којој су његови "борци" трудне руске жене користили као живи зид.

Недавно је, слично као Басајев, у Ираку скончао терориста по имену Заркави. Његова је специјалност била да у јавност пушта видео траке на којим је приказивао ритуално клање својих заробљених противника, цивила или војника, свеједно. У борби против терориста и Русе и Американце и све нас охрабрује помисао да из страшног моралног пораза није могуће на дуже стазе извући било какву победу.