Ракете на све стране
ТРАГОМ ВЕСТИ
Кад хоћете некоме да пошаљете одређене политичке сигнале, или целу поруку, онда само лансирате балистичку ракету. Први услов је, наравно, да такву ракету и имате. Други, да вам она не падне у море одмах после лансирања, као што се то недавно догодило Севернокорејцима. Иако су сви пожурили да минимизирају ракетне могућности Северне Кореје, па је чак било и предвиђања да ће сада Пјонгјангу за успех програма балистичке ракете "таеподонг-2" требати нових десет година, ствари нису баш такве. Наиме, Северна Кореја је највећи светски извозник балистичких ракета, посебно у Иран, и уз финансирање Техерана ускоро би могла да уследи и нова проба пројектила "таеподонг-2", домета 6.000 км, са бојевом главом од 750 кг. Пјонгјанг извози ракетну технологију и у Пакистан, па је пакистанска балистичка ракета "гхаури-1", домета 1.500 км, заправо, настала на технологији севернокорејске ракете "нодонг-1" и систему вођења који је Пакистану испоручила Кина. Пекинг је Исламабаду још раније продао балистичке ракете М-11, односно ЦСС-7 домета 280 км.
У азијској игри одмеравања снага Кинези и Севернокорејци помажу и Пакистану и Ирану како у ракетној тако и у нуклеарној технологији. Индија блиско сарађује са Русијом у ракетној, а сада и са САД у нуклеарној технологији. Вашингтон у свему томе пажљиво балансира да не поремети односе са Пакистаном генерала Мушарафа, јер ако се Пакистан одметне од САД онда Американцима нема опстанка у Авганистану и цела прича о рату против тероризма у Азији пада у воду.
Да би нагласила своју стратешку позицију, Индија је са једног острва у Бенгалском заливу испалила балистички пројектил "агни-3". Та ракета је настала као верзија цивилног пројектила за лансирање извиђачког сателита у поларну орбиту. Истина, индијски стручњаци имали су великих проблема како да ракетни мотор пречника 2,8 метара са пројектила "агни-2" сместе у технологију и димензије мотора од 1,8 метара за ракету "агни-3". По свему судећи, то им је и успело.
По речима високог функционера индијског министарства одбране, лансирана ракета "агни-3" може "да понесе нуклеарну бојеву главу до свих циљева дубоко унутар Кине". Зашто је употребљена управо та формулација и како ће на то одговорити Пекинг – тек остаје да се види, али Азија као да постаје полигон за ракетну дипломатију.
Прво су је применили Севернокорејци по принципу "мало сте нас заборавили, а нама треба помоћ у храни и енергији, па да вас подсетимо шта све имамо од оружја". Затим је уследила индијска порука упућена како Кини, тако и Пакистану, али и Северној Кореји, јер индијска ракета "агни-3" носи атомску бојеву главу тежине 1.000 кг на даљину од 3.700 км, док пројектил "агни-4" исту такву бојеву главу носи и до 5.000 км. Дакле, "агни-4" има домет "покривања" и Северне Кореје, па нека у Пјонгјангу сада размишљају када продају своје ракете Пакистану.
Наравно, главни елемент у индијском ракетном наоружавању јесте паритет са Кинезима. Не толико у броју балистичких пројектила, већ у реалној могућности погађања атомским оружјем одређених циљева у Кини. То је за Индију кредибилна моћ одвраћања и у томе и лежи политичка порука лета ракете "агни-3".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


