Копирај, али и плати

Мало ко је код нас свестан тога шта чини када фотокопира позајмљену књигу. Поступајући тако не само што чини прекршај у односу на ауторско дело, као оригиналну духовну творевину аутора, већ на неки начин скрнави и естетску улогу књиге. Код нас је уобичајено да генерације студената стасавају на учењу из такозваних скрипти, које се размењују, фотокопирнице остварују велике зараде и постоје захваљујући фотокопирању публикација, а издавачи седе скрштених руку док књиге за које су платили ауторска права, преводе и трошкове штампе, таворе у излозима непродате. Ова појава уобичајено се назива пиратерија, и међу издавачима, па и ауторима, не постоји права свест о њеном негативном утицају не само на издавачку делатност, већ и на укупни однос према књизи и као естетској творевини.

Постоје подаци о томе да Норвешка 17 милиона евра инкасира од наплате репрографских права, а организација КОПИНОР, у Ослу, иначе је најуспешнија организација овог типа у свету. Јасно је колико је могуће унапредити издаваштво кад би се поштовала новчана накнада од фотокопирања.

Према речима др Љиљане Рудић-Димић, директорке Ауторске агенције за Србију а.д., фотокопирање ауторско-правно заштићених садржаја у свету се још назива и репрографским правима, и код нас је ова област уређена Законом о ауторском и сродним правима. Уколико би била укинута могућност да фотокопирнице нелегално умножавају књиге, када би била остваривана накнада од фотокопирања књига и друге писане литературе, која у себи садржи нечије ауторско дело, и када би се капацитети факултетских фондова за куповину књига повећали, ова ситуација би се умногоме променила.

– Закон о ауторском и сродним правима РС усвојен је у децембру прошле године, и, иначе, то је осми закон у стогодишњој традицији Србије у области ауторских права и интелектуалне својине. Дакле, код нас постоји закон који штити права аутора и издавача, он је усклађен са међународним конвенцијама и уговорима које је Србија потписала, као и директивама Европске уније, које се односе на ауторско и сродна права – каже за „Политику” др Љиљана Рудић-Димић, додајући да том закону једнако помажу и одредбе из Кривичног законика, Царинског закона, Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите интелектуалне својине, Закона о радиодифузији, Закона о телекомуникацијама и других.

Како би разјаснила појам репрографије, наша саговорница истиче да се он односи на копирање на папиру или сличној подлози, копирање на такозваним ксерокс машинама и уређајима, прављење дигиталних копија, копирање за интерну употребу једног система, копирање за потребе појединца или групе корисника.

Љиљана Рудић-Димић посебно истиче колико је важно да се аутори и издавачи удруже када је реч о репрографским правима и да формирају колективну организацију, превасходно када је појединачно остваривање права немогуће или практично неоствариво.

– На међународном нивоу право репродукције, односно умножавања, једно је од основних права које уређује „Бернска конвенција за заштиту књижевних и уметничких дела”. У Париском акту из 1971, допуњеном 1979 године, у члану 9 (1) стоји: „Аутори књижевних и уметничких дела, који уживају заштиту по овој конвенцији, имају ексклузивна права да дозволе умножавање својих дела, у било којем облику и форми” – објашњава наша саговорница.

Према проценама упућених, једини начин да се код нас почне са прикупљањем новца и контролом фотокопирања јесте оснивање колективне организације коју регулише Закон о ауторском и сродним правима Србије. Надлежан орган за то у Влади Републике Србије јесте Завод за интелектуалну својину, који издаје дозволе за рад, и врши надзор над радом у складу са законским овлашћењима.

Марина Вулићевић

-------------------------------------------

Данас семинар о заштити ауторских права

Олав Стокмо, извршни директор ИФРРО-а (Брисел), Међународне федерације организација за заштиту репрографских права, долази данас у Београд, у Завод за проучавање културног развитка, где ће за наше издаваче одржати семинар на тему: „Методологије установљавања организације за заштиту репрографских и ауторских права у савременим техничким условима”.