Кеш, колица и ораница

Свака част адвокатима. Још једном су победили државу која је хтела да им финансије из сфере „паушалног” преведе у фискалне токове.

Организовани у комору, адвокати су штрајковали три дана у новембру да би избегли увођење фискалних каса од 1. марта, уз оцене да је то „нарушавање поверења у адвокатску професију и противно интересима клијената”.

Двадесетак дана пре ступања одлуке на снагу испословали су одгађање фискализације, како рече министар Слободан Милосављевић, најмање за шест месеци, и то без обуставе рада. Значи прописи који сада важе за докторе, обућаре или туристичке агенције не важе и за адвокате. Бар за сада.

Само 24 сата пре ове одлуке та иста држава је ухапсила једног адвоката у Новом Саду под сумњом да је милионе кокаинског кеша испирао у војвођанским ораницама, хотелима и комбинатима.

Тек данас се у Србији разоткривају места где је годинама упумпаван прљави новац. Финансијска истрага би требало да открије чудесне путеве од Гајдобре до Ливерпула, да докучи где, када и како је новац зарађен трговањем дрогом „легализован” кроз приватизације или директне погодбе.

Поставља се једноставно питање – како је могуће да десетине или можда чак стотине милиона евра уносе у земљу и да се тим парама купује све што се нуди на продају?

Хапшење новосадског адвоката само показује да постоји озбиљна рупа у финансијском систему Србије, а да је један од начина на који је могуће опрати прљави новац да се послови обављају преко поверљивих адвоката.

Да је Шарић као клијент уплаћивао свом адвокату Штрпцу доларе или евре на девизни рачун порезници би сигурно имали нешто да примете. Овако нема рачуна, нема промета и ко зна колико би још било успешних трансакција да јесенас није заплењена пошиљка од две тоне кокаина из Јужне Америке.

Можда су адвокати у праву, можда фискалне касе и нису примерене њиховом пословању, али је потпуно јасно да њихове финансије морају да буду јавне. Другим речима: није важно да ли адвокати издају фискални рачун него да се укине „соларно плаћање”. Између касе и кеша има пуно начина да се контролишу финансије, па и адвокатске, уосталом ту топлу воду у развијеном свету давно су пронашли.

Адвокатска комора је упутила држави предлог да се не уводе фискалне касе од 1. марта и да се пронађе модел опорезивања, уз ангажовање експерата како би се цео проблем решио уз поштовање специфичности адвокатске професије.

То је важно и за њих саме, а и за државу.

Тиме би се адвокатска професија заштитила од мафијаша и њихових пара и показала да је одлучила да раскрсти са онима за које се утврди да су на платним списковима криминалаца.

С друге стране, држава би пресекла бар један канал преко кога се новцем стеченим кршењем и закона и моралних норми, а опраним рукама адвоката купује друштвени углед – криминалаца.