Без имовине, НИС мање вреди

Питање заостале имовине Нафтне индустрије Србије у Хрватској биће једна од главних тема разговора представника радних група две државе, који би требало да се одржи до краја фебруара, потврђују у тој компанији.

НИС на територији те бивше југословенске републике има два одмаралишта (у Ровињу и на Хвару), 25 бензинских пумпи, три складишта деривата, две продавнице и пословни простор.

Рачуноводствена вредност ових некретнина, према проценама НИС-а, износи више од пет милијарди динара, иако дефинисање стварне вредности није могуће, као ни њен тренутни правни статус.

И док би до краја овог месеца првих информација о судбини заостале НИС-ове имовине могло бити, и даље је неизвесно када ће „Гаспромњефт” сазнати шта је заправо купио у Србији, будући да је и после тачно годину дана од преузимања компаније власник имовине и даље Републичка дирекција за имовину.

У НИС-у се, како званично потврђују, надају да ће у најскорије време успети да региструју оно што им по купопродајном уговору припада, како се оснивачки капитал компаније не би смањио.

У овом тренутку регистровано је мање од један одсто имовине Нафтне индустрије Србије. Истовремено је у власништву Републике Србије 55 одсто имовине компаније, која треба да се пререгиструје. Остатак је нерешена имовина, од које је један део неспорна имовина НИС-а, где само недостају регистрациони документи или дозволе. Други део је имовина која је настала дељењем са јавним предузећима „Транснафтом” и „Србијагасом”.

Пренос имовине је заједнички посао владе и компаније и у НИС-у очекују да ће у наредна три до четири месеца ствар бити завршена.

Бранко Павловић, саветних малих акционара НИС-а, каже да пракса да компанија ради годину дана а да не зна шта је купила не постоји нигде у свету.

– Како било ко може у таквим околностима да утиче на НИС да инвестира у нешто, ако нови власник не зна шта је заправо његово? – пита Павловић.

Продужење овог посла само говори да ни претходни власник НИС-а (држава Србија) није знала чиме располаже, јер јој иначе не би требало више од годину дана да пререгиструје имовину.

Иако у оперативном смислу, пренос имовине не може директно да утиче на функционисање НИС-а, ствар уопште није наивна када је у питању колико она у овом часу вреди, упозорава Павловић. Процес пререгистрације имовине није директно повезан са трансформацијом НИС-а из затвореног у отворено акционарно друштво и изласком компаније на берзу, али је у тесној вези са формирањем вредности акција на берзи, објашњавају у тој компанији.

Тешко је очекивати да ће компанија, која има мање од један одсто актива регистрованих као своје власништво, имати било какву значајну тржишну вредност.

Свесни ризика знатног пада вредности акција НИС-а у тренутку изласка на берзу, управо поводом нерешеног питања регистрације имовине, акционари те компаније су одобрили план који претпоставља, осим припреме документације за прелазак у отворено друштво, и обавезан завршетак регистрације имовине компаније.

За сада је једино извесно да и када све што је „Гаспромњефт” купио у Србији буде регистровано као његово власништво, нафта и гасна поља остају под државном капом. Домаће законодавство прописује да су лежишта нафте и гаса јавно добро и као таква остају у власништву владе, као и за давање одобрења за експлоатацију. То значи да она не могу бити предмет права преноса и НИС, нити било која друга компанија, не може постати њихов власник када се пренос имовине заврши. На лежиштима може постојати само право на експлоатацију које се стиче на основу Закона о рударству и енергетици или уговора о концесији. Тако НИС, као компанија која је регистрована и за рударске и за енергетске послове, од државе једино има одобрење за експлоатацију. То одобрење није ограничено на неки рок. Власник права на експлоатацију престаје то да буде када се потпуно оконча експлоатација, након чега је, према посебном пројекту ликвидације објекта, у обавези да лежиште доведе у првобитно стање. То значи да је, пошто експлоатација лежишта још траје, НИС још увек власник права на експлоатацију и да „Србијагас” која би да преузме гасна налазишта то не може да учини. „Србијагас” је енергетска, а не рударска компанија и није за сада регистрована за истраживање и експлоатацију, закључују у НИС-у.