Осовина ДС–СПС ради без застоја

Повремене несугласице између градоначелника Београда Драгана Ђиласа (ДС) и министра за инфраструктуру Милутина Мркоњића (СПС), као и критике које функционери ДС-а повремено упућују на рачун јавних предузећа у којима су директори кадрови социјалиста остављају простор за спекулације о пукотинама у, за српске политичке прилике, доста коректним партнерским односима између две странке. Функционери тих странака негирају да је коалициона идила помућена.

„Први пут чујем да постоје несугласицe на нивоу ДС–СПС, било персоналне, било страначке. То што се у јавности чуло нису несугласице између појединаца него несугласице око појединих тема и принципа, што је ваљда нормално у демократском друштву – да имамо различите ставове и да најбоља политика победи, а да је онда сви спроводе”, каже Јелена Триван, портпаролка ДС-а, уз оцену да све странке имају „заиста одличне односе”.

Истичући да је сарадња две странке „феноменална”, Бранко Ружић, председник Извршног одбора Социјалистичке партије Србије, наводи да постоји висок степен сагласности у вези са свим одговорним пословима на којима социјалисти и демократе заједно раде. „Наравно, сходно нашој демократској оријентацији, не желимо да у нашим односима влада једноумље. Дакле, понекад имамо различита промишљања на исту тему, али најважније је да се врло брзо и врло лако договоримо”, каже Ружић.

Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа „Нова српска политичка мисао”, такође, сматра да су односи између ове две партије „и даље углавном коректни”, али примећује да нису „онолико срдачни” као што су били у првој години ове владе. „Тада смо имали један парадокс: да су односи између принудних и готово случајних коалиционих партнера, ДС-а и СПС-а, који су се уз велику драму на крају спојили у овој влади, били много срдачнији и бољи него односи партнера са исте изборне листе (ДС и Г17 плус)”, каже он додајући да се ту вероватно радило и о борби за превласт унутар коалиције, у којој је СПС мало помало, у извесној мери, потиснуо Г17 плус као другу по важности чланицу владајуће коалиције.

Сада, у другој години, оцењује Вукадиновић, има и реалних проблема између њих, али вероватно и пренаглашавања тих проблема, управо политичких и медијских центара којима не одговара да осовина ДС–СПС тако добро функционише. Разлози за оно што у последњих годину дана видимо као трзавице између демократа и социјалиста, по његовом мишљењу, делом су последица кризе и проблема у којима се влада налази – а пре свега несташице пара. „То ствара проблем прерасподеле новца због чега увек неко остане незадовољан или се осећа прикраћеним”, објашњава Вукадиновић.

Као још један могући разлог он наводи и трзавице унутар саме Демократске странке. Наиме, како истиче, на тај релативно срдачан однос који је постојао од почетка између врха ДС-а и врха СПС-а не гледају једнако благонаклоно сви унутар ДС-а, који је, по мишљењу Вукадиновића, помало растрзан између оних струја којe су за ближу сарадњу са ЛДП-ом и Г17 плус и оног дела који је за чвршћу сарадњу са СПС-ом.

„Све ове разлоге, међутим, ја не бих пренаглашавао, јер они нису такви да доводе у питање функционисање коалиције. Није беспрекорно као што је било прве године, али није драматично и далеко је од тога да ће угрозити или срушити ову владу, јер то не одговара ни једнима ни другима. Ако влада буде падала, а ја не верујем да ће она баш тако брзо и лако пасти, најмање је вероватно да ће то бити због сукоба ДС-а и СПС-а”, каже Вукадиновић.

Б. Баковић