Кривудава историја

Од нашег дописника

Букурешт, 12. јула – Председник Басеску је навикао Румуне на шок-изјаве. Али она коју је пре неки дан дао у палати "Котрочењ", приликом свечаног ручка приређеног у част педесетак ђака гостију из Републике Молдавије, изненадила је не само Румуне, него и европску јавност. Шеф румунске државе је рекао да је Букурешт званично понудио Кишињеву "варијанту" заједничког уласка две државе у ЕУ. И то упркос чињеници да се у досадашњем процесу европске интеграције никада није дискутовало о пријему Молдавије.

И сама Румунија је, уз велике тешкоће, укључена у тај процес тек 1997. с тим да ће се крајем 2006. одлучити да ли ће се она (заједно са Бугарском) наћи у редовима ЕУ почев од 1. јануара 2007.

Подељени народ

Шеф делегације ЕУ у Букурешту Џонатан Шили  је – како је забележио дневник "Евениментул зилеј" – "са запањеношћу примио предлог који је председник Басеску упутио Молдавији да истовремено са Румунијом приступи  Унији". Наводећи да је у последњих годину и по дана у неколико наврата лично предлагао молдавском (комунистичком) председнику Вороњину свој "план за Бесарабију" који је предвиђао "поновно уједињење свих Румуна", и то "преко Европе", председник Басеску је рекао да су Румуни остали "једини још увек подељени европски народ" пошто су се "Немачка и њена нација поново окупили". У овом плану се не води рачуна о томе да ли Молдавија уопште испуњава услове за пријем у уједињену Европу.

Зна се да је Бесарабија током последњих векова припадала час Турској, час Русији. Међутим, 1. децембра 1918. приликом уједињења свих Румуна и стварања "велике Румуније", житељи Бесарабије су попут оних из Трансилваније, Буковине и Баната одлучили да се прикључе матици. То уједињење трајало је до 1939. када су, као последица пакта Рибентроп–Молотов, Совјети поново запосели Бесарабију. До нове промене долази у ратним годинама 1941–1945. Тада Кишињев поново долази под власт Букурешта, али је крај изгубљеног рата означио и враћање Бесарабије Русима.

Румунска нација то није никада прежалила. Од тада се међу Румунима гаји нада на поновно обједињавање "двеју румунских земаља", нарочито након тога што је у међувремену (1991) Молдавија прогласила  независност изашавши из састава СССР-а.

Сада, ето, председник Басеску настоји да исправи кривине историје. Њему се, међутим, приговара да је идеалиста, да испушта из вида многе дубоке промене које су се десиле на тлу Молдавије, вишенационалне средине у којој је остао снажан руски утицај.

Кишињев се осамосталио. Истина, и он би у Европу, али да не кида везе са Москвом. Иако Букурешт тврди да су Молдављани у ствари Румуни, велика већина Молдављана је мишљења да њихов језик није румунски, већ – молдавски. И званично, језик којим говори око половину житеља Молдавије проглашен је за… молдавски. О томе се између Букурешта и Кишињева воде жустре полемике. Сасвим недавно Букурешт је оштро протестовао зато што су две кишињевске гимназије промениле своје називе: од румунско-француске и румунско-енглеске у "молдавско-француску" односно "молдавско-енглеску".

Као западни Балкан

Политички аналитичари констатују да су прорумунске снаге у Молдавији све слабије, лоше организоване, да се "више говори руски", да је штампа на румунском са малим тиражима, да је све под утицајем "руске ТВ" и да они који су једном осетили "сопствену државност" не желе да је више испуштају из руку. И да зато Басеску и није добио позитиван одговор из Кишињева на своје "ујединитељске" предлоге. После подужих економских анализа, букурештански тиражни дневник "Зиуа" писао је ових дана да "Кишињев више жели да буде у простору Заједнице Независних Држава", тј. уз Русе.

Већина овдашњих политичких коментатора не даје високу оцену "новом Басескуовом потезу". Појављују се и сумње да му је циљ било  побољшање председниковог рејтинга међу Румунима. Има и испољавања забринутости. Тако уводничар "Гандула" Богдан Киријак сумња да се Басеску консултовао са Бриселом о свом предлогу Кишињеву. Он више мирише на "америчку линију продора у црноморски простор". "Најављивање ове теме у овом тренутку ризикује да добије крајње негативне конотације на европском плану" – закључује Киријак указујући на тешкоће са којима се суочава ЕУ након прошлогодишњег одбацивања европског устава од стране Француске и Холандије