Krivudava istorija

Od našeg dopisnika

Bukurešt, 12. jula – Predsednik Basesku je navikao Rumune na šok-izjave. Ali ona koju je pre neki dan dao u palati "Kotročenj", prilikom svečanog ručka priređenog u čast pedesetak đaka gostiju iz Republike Moldavije, iznenadila je ne samo Rumune, nego i evropsku javnost. Šef rumunske države je rekao da je Bukurešt zvanično ponudio Kišinjevu "varijantu" zajedničkog ulaska dve države u EU. I to uprkos činjenici da se u dosadašnjem procesu evropske integracije nikada nije diskutovalo o prijemu Moldavije.

I sama Rumunija je, uz velike teškoće, uključena u taj proces tek 1997. s tim da će se krajem 2006. odlučiti da li će se ona (zajedno sa Bugarskom) naći u redovima EU počev od 1. januara 2007.

Podeljeni narod

Šef delegacije EU u Bukureštu Džonatan Šili  je – kako je zabeležio dnevnik "Evenimentul zilej" – "sa zapanjenošću primio predlog koji je predsednik Basesku uputio Moldaviji da istovremeno sa Rumunijom pristupi  Uniji". Navodeći da je u poslednjih godinu i po dana u nekoliko navrata lično predlagao moldavskom (komunističkom) predsedniku Voronjinu svoj "plan za Besarabiju" koji je predviđao "ponovno ujedinjenje svih Rumuna", i to "preko Evrope", predsednik Basesku je rekao da su Rumuni ostali "jedini još uvek podeljeni evropski narod" pošto su se "Nemačka i njena nacija ponovo okupili". U ovom planu se ne vodi računa o tome da li Moldavija uopšte ispunjava uslove za prijem u ujedinjenu Evropu.

Zna se da je Besarabija tokom poslednjih vekova pripadala čas Turskoj, čas Rusiji. Međutim, 1. decembra 1918. prilikom ujedinjenja svih Rumuna i stvaranja "velike Rumunije", žitelji Besarabije su poput onih iz Transilvanije, Bukovine i Banata odlučili da se priključe matici. To ujedinjenje trajalo je do 1939. kada su, kao posledica pakta Ribentrop–Molotov, Sovjeti ponovo zaposeli Besarabiju. Do nove promene dolazi u ratnim godinama 1941–1945. Tada Kišinjev ponovo dolazi pod vlast Bukurešta, ali je kraj izgubljenog rata označio i vraćanje Besarabije Rusima.

Rumunska nacija to nije nikada prežalila. Od tada se među Rumunima gaji nada na ponovno objedinjavanje "dveju rumunskih zemalja", naročito nakon toga što je u međuvremenu (1991) Moldavija proglasila  nezavisnost izašavši iz sastava SSSR-a.

Sada, eto, predsednik Basesku nastoji da ispravi krivine istorije. Njemu se, međutim, prigovara da je idealista, da ispušta iz vida mnoge duboke promene koje su se desile na tlu Moldavije, višenacionalne sredine u kojoj je ostao snažan ruski uticaj.

Kišinjev se osamostalio. Istina, i on bi u Evropu, ali da ne kida veze sa Moskvom. Iako Bukurešt tvrdi da su Moldavljani u stvari Rumuni, velika većina Moldavljana je mišljenja da njihov jezik nije rumunski, već – moldavski. I zvanično, jezik kojim govori oko polovinu žitelja Moldavije proglašen je za… moldavski. O tome se između Bukurešta i Kišinjeva vode žustre polemike. Sasvim nedavno Bukurešt je oštro protestovao zato što su dve kišinjevske gimnazije promenile svoje nazive: od rumunsko-francuske i rumunsko-engleske u "moldavsko-francusku" odnosno "moldavsko-englesku".

Kao zapadni Balkan

Politički analitičari konstatuju da su prorumunske snage u Moldaviji sve slabije, loše organizovane, da se "više govori ruski", da je štampa na rumunskom sa malim tiražima, da je sve pod uticajem "ruske TV" i da oni koji su jednom osetili "sopstvenu državnost" ne žele da je više ispuštaju iz ruku. I da zato Basesku i nije dobio pozitivan odgovor iz Kišinjeva na svoje "ujediniteljske" predloge. Posle podužih ekonomskih analiza, bukureštanski tiražni dnevnik "Ziua" pisao je ovih dana da "Kišinjev više želi da bude u prostoru Zajednice Nezavisnih Država", tj. uz Ruse.

Većina ovdašnjih političkih komentatora ne daje visoku ocenu "novom Baseskuovom potezu". Pojavljuju se i sumnje da mu je cilj bilo  poboljšanje predsednikovog rejtinga među Rumunima. Ima i ispoljavanja zabrinutosti. Tako uvodničar "Gandula" Bogdan Kirijak sumnja da se Basesku konsultovao sa Briselom o svom predlogu Kišinjevu. On više miriše na "američku liniju prodora u crnomorski prostor". "Najavljivanje ove teme u ovom trenutku rizikuje da dobije krajnje negativne konotacije na evropskom planu" – zaključuje Kirijak ukazujući na teškoće sa kojima se suočava EU nakon prošlogodišnjeg odbacivanja evropskog ustava od strane Francuske i Holandije