Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Карневалски говор мржње

Карневалски говор мржње
У финалу локалних машкара у месташцу Бадерна код Пореча обешен је „Стеван”

Од нашег сталног дописника
Загреб, 11.  фебруара  – Време карневала, које у Хрватској називају покладе, машкаре или фашник, претцивилизацијских давнина је народно весеље којим се у ово доба године најављује одлазак зиме и са њом свих дотадашњих проблема и зала који су погађали ту друштвену заједницу и наступање новог узлета живота, новог пролећа. Зато их карактерише разуздано весеље, а у финалу се веша и спаљује симболично зло у облику неке накарадне лутке с истим таквим именом.

У шибенском крају, конкретно у Водицама, њега од давнина називају Крњо, али је у „новим друштвеним околностима” добио ново име: Водичани од осамостаљења Хрватске на својим машкарама редовно вешају и спаљују „Јована”, а све уз организациону и осталу помоћ Туристичке заједнице и места Водице, које углавном и живи од туризма, оног летњег. Прошле године, подсетимо, хрватска туристичка пропаганда пуном снагом се окренула и туристима из Србије, на које наравно рачунају и у овом крају, а на сву срећу нико не спаљује „Јована” усред лета.

Ових дана у Водицама су мало зазирали због лошег и хладног времена, али најављујући ову фолклорно-туристичку приредбу карневалска градоначелница Татјана Роца је за шибенске новине весело изјавила: „Угријаћемо се када спалимо Јована!”

Да ту нешто није у реду ових дана је указао тек електронски портал „Х-алтер” назвавши овакву веселу праксу „Фашник с мирисом фашизма”, јер значи директни говор мржње и вређање, зна се које, етничке заједнице петнаестак година после окончања рата, на шта не реагује нико од службених представника средине у којој се то дешава.

Настојећи да дођу до неких одговора о овој морбидној појави, потражили су и неке афирмисане саговорнике. Председник Грађанског одбора за људска права Зоран Пусић је тај нови обичај прокоментарисао да су Крњу „могли назвати и Макс Лубурић” (по усташком крвнику), али то још није забележено. Он сматра да „законско санкционисање није решење, јер би оно довело до ситуације у којој би организатори добили легитимацију бораца за слободу мишљења, већ је нужна јавна осуда, јер једино тако они који организују јавно спаљивање лутке која се назива Јован могу схватити колико је такво понашање погрешно и срамотно”.

Локални представник српске заједнице Петар Пашић (председник Већа српске националне мањине Шибенско-книнске жупаније) каже да му овакво понашање „на личном нивоу смета”, али не види шта би могао урадити да се такво стање промени.

„Више ми смета што из свог стана на шибенским Водицима свакодневно већ годинама гледам натпис на зиду ’Србе на врбе’, који још нико није нашао за сходно да уклони”, каже он.

Из шибенске полиције службено одговарају да „никакву пријаву нису примили, а ако неко сматра да се ради о говору мржње или нечем другом слободно то може пријавити, пре тога полиција нема основе за поступање”. У Хрватској је, иначе, од 1. јануара 2009. године на снази Закон о сузбијању дискриминације.

Случај водичког „Јована”, међутим, није усамљен у Хрватској. Нешто другачија прича, али са истим епилогом и „чудном” друштвеном свести, догодила се ових дана тамо где се најмање очекују овакви испади – у Истри, у месташцу Бадерна код Пореча. У финалу локалних машкара тамо је обешен „Стеван”, после чега – како пише познати хрватски коментатор Маринко Чулић – „остаје горак осећај срамоте због које би многи требало исте секунде да пропадну у земљу, али нико нигде није пропао”.

Мештани Бадерне су овим „увредљивим именом” почастили свог жупника Стипана Бошњака зато што се енергично побунио против њихове машкаре назване „Мижерија” (због актуелне економске кризе) која је била украшена и доминирајућим мушким органом, што је и изазвало светог човека. Да му се освете, своју лутку за вешање су затим назвали „Стеван” (као увредљиву асоцијацију на његово име), а жупник се јадао у домаћем „Гласу Истре” да „овакву увреду католички свештеници нису доживели чак ни у време Југославије”.

Да ли је ту неко дубље увређен – на пример читава једна етничка заједница чијих припадника у том делу Хрватске има поприлично – није пало на памет ни мештанима Бадерне, али ни месном жупнику, јер њима је сасвим „нормално” да се најтеже увреде данас у Хрватској изричу када се алудира на српску припадност. А Европа чека раширених руку.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.