Случај Зидан

Парадоксално је, али је тако. Новокрунисани краљеви фудбалске игре, Италијани, остали су у сенци рефлектора светске јавности који су се у трену окренули другом догађају који се одиграо у Берлину, на финалној утакмици, бацивши у засенак све лепо што се током 32 дана одигравало у Немачкој. Пред очима неколико милијарди људи легендарни француски фудбалер Зинедин Зидан, после вербалног дуела, главом је ударио италијанског играча Матерација у груди. У најважнијој утакмици на Мундијалу, последњој у каријери у националном дресу, капитен и најбољи играч "триколора", погнуте главе, уз црвени картон, напустио је терен.

Тако нешто није се догодило у дугој историји светских фудбалских првенстава и тешко је поверовати да ће се поновити.

Познато је да играчи у жару борбе једни другима често кажу свакакве речи, ружне, провокативне, увредљиве. Понекад и с намером да изнервирају противника. Није то ништа ново, ни изненађујуће. Али, када је у питању финале и један такав играч, жива легенда, онда је оптика кроз коју се његов поступак посматра много изоштренија. То, уосталом, показују и многобројне реакције које су уследиле. Од позива на линч до релативизације кривице и разумевања. 

Јављају се већ и они који сачињавају спискове свих ранијих "грехова" обожаваног Зизуа, који је своју успешну фудбалску каријеру започео као један од неколико синова сиромашног алжирског емигранта, али је, захваљујући свом фудбалском умећу, себе и своју породицу извукао из беде марсејског предграђа, поставши узор многима, а нарочито младима.

Да ли је Зинедин Зидан ђаво који је годинама крио своје право лице, а спортска јавност га штити? Сурови гладијатор који немилосрдно гази своје противнике кога сада због свега тога треба разапети на крст? Или је само човек, спортиста који је једноставно "пукао" у једном тако важном тренутку?

У његовој домовини, Француској га оправдавају, чак је и председник Ширак изјавио да има разумевање за поступак капитена "триколора", а његови саиграчи томе још додају да су Италијани криви, јер су га испровоцирали.

На другој страни је лавина осуда...