Троструки надзор грчких реформи

Грчка је изгубила део суверенитета у текућој економској кризи, признао је премијер Јоргос Папандреу у Бриселу ове седмице, након договора да Европска комисија, Европска централна банка и, на позив Атине, Међународни монетарни фонд убудуће надзиру спровођење најављених драстичних реформи егејске нације.

Атина се обратила ММФ-у за техничку помоћ још пре два месеца, открио је Папандреу пред лидерима ЕУ који су крајем седмицe истакли начелну, али не и конкретну финансијску солидарност са презадуженом Грчком, чији је спољни дуг око 300 милијарди евра. Нема великих изгледа да ће европски министри финансија на седници 16. фебруара обликовати пакет помоћи Грчкој, известио је јуче Ројтерс после вести о нејаком привредном опоравку еврозоне крајем 2009. године (са изузетком Француске).

Грчка је у последњем кварталу 2009. исказала пад бруто домаћег производа од 2,6 одсто, саопштио је јуче Национални статистички уред у Атини.

Смањење буџетског дефицита за четири одсто у 2010. години (на 8,7 одсто), замрзавање плата и запошљавања у јавном сектору – са пројектованом уштедом од 800 милиона евра, реформа пензијског фонда и подизање старосне границе за одлазак у пензију, клизно опорезивање свих који зарађују више од 12.000 евра годишње, папрене таксе на некретнине вредније од 400.000 евра... део су реформи које Атина намерава да спроведе до 2017. године.

Трио надзорника: Европска комисија, Европска централна банка и ММФ већ у марту контролисаће спровођење најављених привредних реформи, преносе агенције.

Међународни фонд је спреман да Грчкој пружи сву помоћ која је неопходна, истакао је јуче Џон Липси, први заменик извршног директора бретонвудске институције.

У међувремену, на позив руског председника Владимира Путина, грчки премијер Јоргос Папандреу путује 15. фебруара у дводневну радну посету у Москву. Економска, енергетска и војнотехничка сарадња Москве и Атине биће главна тема разговора Путин – Папандреу, истиче агенција Итар-Тас.