Trostruki nadzor grčkih reformi

Grčka je izgubila deo suvereniteta u tekućoj ekonomskoj krizi, priznao je premijer Jorgos Papandreu u Briselu ove sedmice, nakon dogovora da Evropska komisija, Evropska centralna banka i, na poziv Atine, Međunarodni monetarni fond ubuduće nadziru sprovođenje najavljenih drastičnih reformi egejske nacije.

Atina se obratila MMF-u za tehničku pomoć još pre dva meseca, otkrio je Papandreu pred liderima EU koji su krajem sedmice istakli načelnu, ali ne i konkretnu finansijsku solidarnost sa prezaduženom Grčkom, čiji je spoljni dug oko 300 milijardi evra. Nema velikih izgleda da će evropski ministri finansija na sednici 16. februara oblikovati paket pomoći Grčkoj, izvestio je juče Rojters posle vesti o nejakom privrednom oporavku evrozone krajem 2009. godine (sa izuzetkom Francuske).

Grčka je u poslednjem kvartalu 2009. iskazala pad bruto domaćeg proizvoda od 2,6 odsto, saopštio je juče Nacionalni statistički ured u Atini.

Smanjenje budžetskog deficita za četiri odsto u 2010. godini (na 8,7 odsto), zamrzavanje plata i zapošljavanja u javnom sektoru – sa projektovanom uštedom od 800 miliona evra, reforma penzijskog fonda i podizanje starosne granice za odlazak u penziju, klizno oporezivanje svih koji zarađuju više od 12.000 evra godišnje, paprene takse na nekretnine vrednije od 400.000 evra... deo su reformi koje Atina namerava da sprovede do 2017. godine.

Trio nadzornika: Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF već u martu kontrolisaće sprovođenje najavljenih privrednih reformi, prenose agencije.

Međunarodni fond je spreman da Grčkoj pruži svu pomoć koja je neophodna, istakao je juče Džon Lipsi, prvi zamenik izvršnog direktora bretonvudske institucije.

U međuvremenu, na poziv ruskog predsednika Vladimira Putina, grčki premijer Jorgos Papandreu putuje 15. februara u dvodnevnu radnu posetu u Moskvu. Ekonomska, energetska i vojnotehnička saradnja Moskve i Atine biće glavna tema razgovora Putin – Papandreu, ističe agencija Itar-Tas.