Обама притеже демократе

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 12.  фебруара – Седам од десет Американаца незадовољно је радом федералне владе, а још горе мишљење има о Конгресу, показало је управо спроведено истраживање „Вашингтон поста” и „АБЦ њуза”. У исто време, слична сондажа јавног мњења коју су урадили „Њујорк тајмс” и „ЦБС њуз” открива да председник Обама има бољи рејтинг од својих политичких противника, републиканаца, упркос томе што његова Демократска партија држи све полуге власти у Вашингтону.

Иако донекле конфликтни, ови налази имају једну заједничку поруку: Обаму у другој години мандата очекују велика искушења, а највећа долазе у новембру када се бира трећина чланова Конгреса. Ти избори се већ најављују као „референдум о председнику”, а оно што је на њима највећи улог јесте однос снага у два конгресна дома, у којима демократе имају већину, премда је она у Сенату еродирана јануарским губитком места које је неколико деценија држао покојни сенатор Едвард Кенеди.

Тај пораз у Масачусетсу је био звоно за узбуну и последњих недеља постаје јасније какву стратегију намерава да примени Обама, како би повратио пољуљани углед међу бирачима и обновио им онај ентузијазам из већ легендарне председничке трке одржане 2008.

Оно што је у томе најприметније, то је повратак у Обамино окружење неколико оперативаца који су му помогли да добије изборе, као и стратегија успостављања чвршће контроле над не баш јединственом формацијом Демократске партије.

Највише пажње привукао је повратак у најужи Обамин тим Дејвида Плауфа, који је 2007. и 2008. био менаџер његове кампање, али није добио ниједно оперативно место у Белој кући, мада је, како се тврди, наставио да буде неформални саветник.

Плауф је, како је изнео „Њујорк тајмс”, добио важну улогу у новој стратегији већег надзора над партијом у њеним припремама за новембарске изборне окршаје. Формално, изборна стратегија је у надлежности Демократског националног комитета, неке врсте извршног тела (највиши орган странке је Демократска национална конвенција), али ће стари Обамин сарадник имати улогу „координатора”. Као шеф државе, Обама је иначе неоспорни партијски лидер, али без формалне функције у њој. Да би се ово боље разумело, треба имати у виду да су у америчком политичком систему партије искључиво изборне машинерије: овде нема партијских конференција за штампу, нити саопштења партијске централе о актуелним политичким питањима.

Један од главних Плауфових послова биће да уз помоћ своје екипе припрема „нефилтриране информације”, које ће Обами служити као систем „раног упозоравања”. Уочено је, наиме, да се партија досад превише ослањала на оно што су јој предочавали њени кандидати на минулим изборима за упражњена места у Конгресу и изборима за места гувернера у појединим држава – а да су ти извештаји и испитивања јавног мњења које су они организовали имали прилично „шминке”: кандидати су улепшавали своје изборне изгледе, па су ти окршаји, попут оног у Масачусетсу, демократама донели непријатна изненађења.

У изјави коју је после прихватања новог посла дао „Вашингтон посту”, Плоуф је рекао да се у новембру „не очекују савршени резултати”, али „ни катастрофа коју многи предвиђају”.

Демократе, дакле, не очекују чуда, али ће радити на томе да се догоде. Већ је најављено да ће Обама ове године много више путовати по земљи него лане, како би са бирачима обновио ону врсту односа коју је имао током председничке кампање.

После годину дана на власти он се, наиме, суочава са незадовољством готово свих: либерали у бирачком телу му замерају да се недовољно залаже за њихову ствар, независни су разочарани његовим неуспехом да промени политичку културу у Вашингтону, док су републиканци постали непомирљиво одбојни.

Замера му се и да је у настојањима да спроведе своје главне реформске захвате, као што је увођење универзалног система здравственог осигурања, много више политичке енергије утрошио да то прогура кроз Конгрес (засад без успеха), него што је настојао да бирачима објасни шта им то доноси.

Према „Њујорк тајмсу”, у Белој кући се дебатује да ли Обама треба да наступа са више популизма и да ли у Конгресу треба да чини уступке да би прогурао своје реформске законе, или да за то користи већину коју има његова партија, а да републикански „фронт одбијања” на јесен користи као изборни адут.

Како год било, очигледно је да Обама настоји да преокрене курс свог председниковања, и да у тим настојањима жели да се у већој мери ослони на своје „проверене људе”. Наравно, централну улогу у његовом тиму задржава шеф кабинета Рам Емануел, који се овде сматра другим најмоћнијим човеком у земљи, кога Обама, приликом доношења одлука, консултује „првог и последњег”. То није изненађење, с обзиром на Емануелову упућеност у механизме вашингтонске политике: три пута је биран у Представнички дом (из Чикага), био је председник Конгресног комитета за кампање демократа. Није му непозната ни Бела кућа: био је у ширем тиму председника Клинтона (где је дошао у сукоб са тадашњом првом дамом Хилари Клинтон, којој данас преноси директиве свог новог шефа). Има искуства и са Волстрита, где је три године радио као инвестициони банкар и, кажу, зарадио лепе паре, неких 16 милиона долара.

Милан Мишић

---------------------------------------------------------------

Клинтон изашао из болнице

Вашингтон – Бивши председник Бил Клинтон напустио је данас болницу у Њујорку у којој му је јуче уграђен двоструки „стент” – специјалне цевчице за проширење зачепљених крвних судова у близни срца. Према речима др Алена Шварца, главног кардиолога тима који је извршио ову интервенцију, Клинтон није доживео срчани удар, а тешкоће које је имао биле су „нормалне” после четвороструког „бајпаса” који му је урађен 2004. године.