Царство животиња
(Фото Ј. Миловановић)
Зоолошки врт јуче је прославио 70 година постојања. Највише заслуга за отварање 1936. године има Влада Илић, тадашњи градоначелник. Он је тада послао Александра Крстића, инжењера, у Париз и Минхен да би по угледу на ове метрополе направио зоолошки врт на Калемегдану, где су у то време царевали коров и купина. На историјат овог деци омиљеног излетишта многобројне госте је подсетио Вук Бојовић, директор "Бео зоо-врта", и истакао да поред многобројних оспоравања "Врт добре наде" опстаје већ седам деценија.
– У свету су зоолошки вртови водеће установе које су у истој равни са библиотекама, позориштима, операма. У Београду на његово чело, после Другог светског рата, људи су постављани по казни. Променио сам 11 градоначелника, а добро сам сарађивао само са два – Александром Бакочевићем и Небојшом Човићем. Запослени у Зоолошком врту су успели да, упркос свему и уз много љубави, ентузијазма и мало пара, од краставе жабе направе принца – објаснио је Бојовић пред многобројним гостима, међу којима су били и Млађан Динкић, министар финансија, и Драган Петровић, председник општине Јагодина.
Душан Ковачевић, амбасадор Србије у Португалији, по коме се булевар у зоо-врту назива, на поклон је донео сандук јабука и истакао да је Бојовић од једног од најружнијих делова града направио азил за животиње.
Омиљено место на које Београђани долазе је једна од најстаријих кућа за животиње у Европи, уз редовно повећавање броја својих становника. Зоолошки врт наше престонице данас поседује 276 врста животиња са више од 2.000 примерака, о којима брине 49 запослених и 20 волонтера.
Када је формиран, зоо-врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим изградњом ресторана "Калемегданска тераса" и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест хектара. Међутим, у току Другог светског рата зоо-врт је два пута бомбардован – 1941. од стране немачких фашиста и 1944. године од савезника, када је готово цео животињски фонд уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина врта се после рата, нажалост, свела на око седам хектара.
Од оснивања Зоолошког врта до почетка Другог светског рата, на месту директора врта се налазио инжењер Александар Крстић. Ту функцију је затим преузео и до 1944. године обављао Миодраг Савковић. Први послератни директор је био Анте Тадић, а потом су се смењивали Милорад Лазаревић, Милорад Меденица и Радивоје Тричковић. Од 1. маја 1986. године директор Београдског зоолошког врта је Вук Бојовић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
