Љубав уништена историјом

Берлин, 13.фебруара  Зато што је критикован да фестивалско отварање увек резервише за какав холивудски филм,тврде многи, Дитер Кослик је решио да овог пута Берлинале, и то баш на његов јубилеј, започне кинеским филмом. Из ината, из освете својим критичарима?

 На разочарење дежурних фестивалских „злих језика”, ствари су много комплексније и смисленије. Прво – кинески редитељ Ванг Куанан освојио је овде већ  „Златног медведа” (2007) за  „Тујино венчање”,  породичну драму, праву филмску оду пастирском, номадском животу монголских народа. Друго – његов нови филм  „Одвојени заједно”,  дирљива прича о поновном,  болном сусрету старих љубавника раздвојених својевремено грађанским ратом између кинеских комуниста и куоминтанговаца и одвојених животом у две државе  (Кина и Тајван),  блиска је историјској судбини Немачке и самог Берлина. Треће – „Одвојени заједно” је сасвим добар филм. Породична драма, стављена у значајан и актуелан историјски контекст,  о чему у разговору за „Политику”,  говори Ванг Куанан.

Прича из филма  „Одвојени заједно” сложенија је од оне из  „Тујиног венчања”. Има и снажну политичку димензију. У Кини је актуелна?

(/slika2)Снимио сам филм о стварима које прилично добро познајем. Ово је прича која треба да одјекује у срцима и мислима обичних људи, јер о њима и говори. О групи људи који су се током грађанског рата у Шангају поделили и одвојили. Неколико стотина хиљада породица су биле подељене на овај начин, припадништвом једној или другој страни или пуком географском поделом. Ова врста приче у Кини је веома јасна, то је нешто о чему се говорило и говори много. О таквим стварима расправљало се и у многим другим земљама које су имале слична искуства, попут САД и поделе на Север и Југ, Немачке – на Исток и Запад, па и ваше земље у којој су породице одвајане успостављањем нових граница. Мислим да можемо да превазиђемо географске поделе, али можемо ли да превазиђемо 60 година историје?

У Кини, чини се, постоје жеља и упорност да се поделе превазиђу, да се Кина и Тајван споје, што није лако?

Није. Породице треба да се поново споје, исти народ треба да се споји, али тачно је, то није увек лако. Мислимо да је тешко живети поред, у суседству, али живети заједно понекад је још теже.
Ваш филм је немачка публика изврсно прихватила. Препознала је  искуства подела и поновног уједињења?

Мислим да се људи слажу да породица треба да се поново уједини, али то не значи да поновно окупљање не носи и извесну бол. На људе и на земље, утицај ове врсте подела траје дуже него што се може замислити. Потребно је много година да би се заборавила прошлост. Чак 20 година после уједињења Немачке, проблеми још увек постоје, различитост постоји, социјалне разлике постоје. Тешко је то разрешити на једноставан начин, потребно је време, воља и разумевање. Публика је видела да је мој филм против таквих различитости и против таквог окружења.

Изјавили сте да је снимање филма „Одвојени заједно”, имало и додатну ноту изазова?

Тачно је. Није то био само изазов већ и велики ризик. Видите, ја сам северњак, али сам отишао у Шангај да снимим филм! То је велики ризик!

Зашто?

Сви велики кинески редитељи, попут Жанга Јимоуа и Чена Кајгеа, отишли су својевремено у Шангај да сниме филмове и да тамо „умру”. Ти филмови нису доживели успех, јер је Шангај посебан град и ако га као „дошљак” не разумеш и не познајеш добро, не можеш успети. Ипак, хтео сам да пробам, хтео сам да докажем и себи и другима да тамо могу снимити нешто велико, историјско, да у то увучем и ликове попут познатог шангајског гангстера Ду Јуешенга и да видим могу ли тамо да снимам и добијем најбоље од Шангаја.

Кажете да сте са севера, рођени сте у провинцији Шанси која важи за дом кинеске револуције. Како је та чињеница на Вас утицала?

До моје десете године то јесте имало велики утицај. Мој родни Јунан јесте мало место, али је и веома познато. Мој отац је тамо био на челу Комунистичке партије главне школе, био је учитељ марксистичко - лењинистичке мисли и са њим сам разговарао о овим идејама. Када је отишао у пензију почео је да размишља помало другачије о свом раду, а ја сам му говорио да не треба да осећа горчину јер је радио нешто у шта је веровао. Данас имамо другачије проблеме. Не знамо више како да разговарамо о духовним и филозофским стварима, где да их спроведемо и сместимо у нашим животима. Живот се некада није вртео само око новца. На неки начин, време када смо се осећали највећим било је време када заиста нисмо имали ништа.

Сада имате све? У Кини је сада лакше снимати филмове?

Некада се све вртело око пропагандних филмова, а сада око оних филмова који зарађују новац. Уметнички филм је успут заборављен. Имао само један канал за дистрибуцију, што значи да ће бити дистрибуиран само онај филм за који се процени да ће зарадити велики новац. Снимање филмова у Кини сада је попут берзе или тржишта некретнинама, све је пуно напетости.

Како се Ви у томе сналазите?

Покушавам да на то гледам хладне главе и ствари постају лакше и јасније. Када имате највећу популацију на свету, онда ћете продати огроман број биоскопских улазница. То је логично. Ситуација са филмом „Аватар” у Кини је веома занимљива. С једне стране, Американци нам показују да су још увек газде, али са друге стране постоји још интересантнија ствар. Редитељ „Аватара” потрошио је више од 10 година развијајући технологију и радећи на различитим деловима филма. У Кини, уколико би редитељ радио један филм 10 година, рекли би му да је то глупост. Једноставно, код нас постоји другачији став о томе шта треба да се да филму, а шта је потребно да се од њега нама врати.

Кина је једна од ретких земаља света која није сасвим поклекла пред „окупацијом” Холивуда. Радост за домаће ауторе?

Кинеска филмска индустрија много тога може да научи од Холивуда. Јасно је, Холивуд врши снажан притисак на сваког на овом свету, то је природно. Наш систем је доста специјализован, док Холивуд има добро развијен, свеобухватни систем. Имамо још доста да научимо. То што имамо могућност да гледамо холивудске филмове шанса је да научимо шта би од тога могло да буде добро за нас и шта би могло да буде функционално, како би могли мало да их сустигнемо.

Јубиларни Берлински фестивал ипак није отворио холивудски филм, већ Ваш –  кинески?

То је велики комплимент. Када сам снимао „Одвојени заједно”, нисам размишљао да ће бити приказан на фестивалу у Берлину. Међутим, када сам га пријавио, одговор ми је стигао веома брзо. Берлинале је познат као „политички фестивал”, они су спремни да прихвате велике и провокативне теме и филмове. Мислим да је то разлог.