Расипни млинарев син

Години јубилеја Моцарта, Тесле, и Фројда, придружује се и годишњица рођења славног холандског сликара Рембранта Харменса ван Рајна, који је рођен пре 400 година, а као датуме, различити извори спомињу 15. или 16. јули. У највећем броју енциклопедија забележено је да је Рембрант рођен у Лајдену као пето од шесторо деце млинара Хермана Герица ван Рајна. Мајка је била пекарева кћи, а породица је четири генерације поседовала млин на Рајни па је презиме вероватно добила по холандском називу те реке.

Већ као четрнаестогодишњак Рембрант се уписао на Филозофски факултет у Лајдену, али студирање је трајало свега годину дана, будући да се већ 1621. године Рембрант нашао у атељеу локалног сликара Ван Шваненбурга где је учио сликарство. После четири године одлази на шест месеци у Амстердам, у радионицу Питера Ластмана. Потом се враћа у родни Лајден где је уредио атеље у очевој кући и повезао се са даровитим младим локалним сликаром Јаном Ливенсом. Када је једном приликом секретар тадашњег градоначелника Лајдена посетио двојицу сликара, забележене су ове његове речи: "Још су голобради. И загледа ли им се боље у лице и стас ближи су детињству но младости. Ретко се виђа таква истрајност и преданост раду какву сам видео код ових младића који себи не допуштају ни најневиније забаве својствене свом узрасту". Истовремено, запазио је код Ливенса већу маштовитост, а код Рембранта изузетну способност за бележење и изражавање осећања.

Укус средње класе

Рембрант се из Лајдена преселио у Амстердам где се 1634. оженио Саскијом, кћерком судије, а исте године Рембрант добија и прве наруџбине за низ слика о мукама Исусовим.

Рембрантови савременици говорили су да док је сликао не би примао ни најславнијег међу краљевима. Гост би морао да се враћа док га не би затекао завршеног посла.

Рембрант је живео и радио у време када је Холандија на свим пољима доживљавала процват. Аристократија и свештенство имали су мање утицаја него у већини других крајева Европе. Господарила је холандска средња класа. Златно доба Холандије подударило се са општим процватом уметности, књижевности и науке у Европи. Али, за разлику од остатка Европе, у Холандији није било цензуре, а то је, на пример, за холандске издаваче и књижаре било веома корисно. Један од разлога интелектуалног, моралног и привредног развоја Холандије у 17. веку била је релативна слобода њених становника да заступају различита веровања. Таквог духа толеранције није било на другим местима у Европи у којој је свака држава наметала своју веру. Средњи сталеж у Холандији диктирао је и уметнички укус. Жанр познат као историјско сликарство није био популаран и опстајао је више захваљујући традицији него стварној потражњи на тржишту. Уступао је место жанровима који су били по укусу новог средњег сталежа, а то су портрети, пејзажи и призори из свакодневног живота.

Прво стварно Рембрантово ремек-дело је "Ана и Тобија" (1626) које се данас налази у Краљевском музеју у Амстердаму. Епизода на слици потиче из библијске Књиге о Тобији. Тобија, некада имућан а сада слеп и сиромашан, скромно живи са својом женом Аном која зарађује за живот предући и ткајући. Једног дана Ана доноси кући јаре, а Тобија непромишљено закључује да га је украла. Рембрант је насликао Ану како запањено гледа у свог мужа, а Тобија, схвативши да је слеп и физички и духовно, моли Ану за опроштај... Рембрант се ускоро окренуо и портретном сликарству, а имао је обичај да више пута портретише исте људе – пре свега оне које је волео и оне које је око себе сретао. Насликао је и велики број аутопортрета.

Буран љубавни живот

Једна од најпознатијих Рембрантових слика је "Час анатомије"(1632) и то је била прва велика Рембрантова наруџбина после доласка у Амстердам. На овој слици приказана је група људи, локалних званичника који су се окупили на предавању чувеног хирурга Николаса Питерса Тулпа. У литератури се често спомиње да су они ту из истих разлога из којих би, на пример, отишли у позориште: да виде и да буду виђени!

Рембрантов емотивни живот био је доста буран и супротан конвенцијама оног времена. Са Саскијом је имао сина Титуса, али после смрти супруге и после љубавне афере са удовицом Херте Дикс, Рембрант почиње ванбрачну везу са сеоском девојком Хендрикје Стофелс која му рађа кћерку Корнелију. Међутим, ова Рембрантова животна сапутница умире у налету куге која је 1663. године усмртила 1700 људи. Био је прекореван и због немарног односа према новцу. Његова расипност у куповини слика, намештаја и колекционарских предмета често га је бацала у огромне дугове. На крају, његове ствари продате су на аукцији.

Рембрант је умро 4. октобра 1669. године и сахрањен у закупљеној гробници у амстердамској цркви Вестеркерк. Тачан положај гроба није познат. Током последњих месеци би је сасвим сам. Његова дела више нису била у складу са јавним укусом. После смрти, чак су га и критичари заборавили...